Пештанско-Будимска скоротеча

158

1УСТ1НЂ ШПЕРАТОРЂ И Н6Г0ВА ПОРОДИЦА или ШТОГОДЂ ЗА СЕРБЛЂ. одђ С. I. П. О. Прилика и обстонтелство наивише дЉиствуго, да лмди великима и славнмма постаго. Гдикои човеКЂ при наисветлшмв своимђ талантима, при наиискусшимЂ вЈ>а;ествама, и наиотличншмЂ способностима, зато незнатанЂ и нечувенЂ, сђ много представлнкЉегЂ позориша непостонногЂ овогђ света у тамн&1и гробЂ силази, што се или у гнбилои и за карактерЂ н^говђ несгоднои времена точКи родјо, или што су му обкружаваћа га обстоателства сваку прилику одузела, кон бм силно на развит!е таланта, и душевнм н^зговм дарова дЗзиствовала. ПовЗзстница ово наиболЗз у преплету свомђ доказуе, кадЂ наводи како су се често изђ низкогђ колена лгоди на наиве&е чести и славе степене подигли. — Нема народа, у кому се подобна понвлешн указала нису. ЧовекЂ, ако е шле окретанЂ , по обстонтелствама окружности свое труди се и мучи о напреку свомђ , кога ће редко промашити, ако само удобна кђ тому средства употреби $ но особитми скокђ у напредованго, или у тако названои човеческои среј\и, неда се безЂ удезне прилике учинити. Влагословенн&1и мирЂ одвећв блатотворно дћиствуе на изображеше, и умио човека усовершенстваше. На лгобопрјнтномЂ полго н^говомђ садЂ намЂ се у струцм в4жества, садЂ пакЂ у струцм радиности прилика подае, да одлични и славни будемо. — На проти†бурна и ратна времена открмваго гоначества стазу. Ова серчаномЂ мужу прилику подаго мужество и неустрашимостб открмти. По дивЈемЂ сражетиа полго лети онђ као разнреннми рисЂ, све предЂ со 6 омђ обара, градове ру ;ки, тронове потреса, одђ едногЂ степена почести истомђ као мунн кђ другому лети, дичне трјумфе и-

ште, пакЂ се често сђ мачемЂ у руцм на нвимђ упраздн4не престоле пе1Љ, и народима и сб Ј томђ управлн: све пакЂ ово паче прочи лгодш га превозноси, и на главу му славе венацЂ полаже. Обе ове предозначене славе стазе сђ тимђ се изме^Ђ себе разликуго, што е перва одвећ*. трудиа и на дугомЂ искуству основана ■ друга е пакЂ одвећв опасна , са особитомЂ вештиноМЂ скопчана , и често непостонна. На обадвема превосходствовати редкимЂ е само духовомЂ дозвол^но, и ови се као чрезвичаииа поавлен1а на свету сматраго. Таков&1 е мало бмло. бдали е привода, кон е тако благотвориа, да е свакому по штогодђ одђ свои дарова дала, или нашЂ краткЈи животђ тому узрокЂ, да се еданЂ исполинскимђ своимђ д"ћлима, другш паКЂ описанЈемЂ таковм слави и велича тежко е опред^лити, и пресуду учинити. Нам1;реше мое ни е у ово се упуштати, но само миломђ Сербству доказати, да смо мм у древиа 10ШЂ времена у роду нашемЂ таковм мужева имали, кои су умели приликомЂ и обсточтелствама ползовати се, да славнммЂ и великимЂ постану. Између ов51 перво мћсто заузима 1устшђ в1зант1иск1и 1мператорЂ, родомЂ СлавенинЂ. Отечество редкогЂ овогђ мужа бмла е Сербјн. У детинству свомђ е занимао се сђ пастмрствомЂ 5 кадЂ е у мужественнми СТуП10 БОЗраСТЂ сђ №шђ два содруга марву терагоћи оде у ЦариградЂ , гди га збогЂ чрезвичаине нћгове нчине, и т'1злесне красоте и величине у военну службу узму, и тЈ5лохранителномЂ корпусу .Деона I. 1мператора причислу. — Као т^лохранителв овога у мутнммЂ онммђ временима добме прилику мужество и воеииу свого вештииу показати, на скоро оби],е внимаше на себе обрати, све воеине чииове пре^је, и до самогЂ верховногђ управителства тћлохранителногЂ корпуса доспе. Године 518. престависе ЛеоиЂ. ПрестолН51И се градЂ узмути, безчадномЂ Леоиу на-