Пештанско-Будимска скоротеча

159

слјздника опредћлити. Лправителт> двора усопшегЂ Јлшератора ЕунухЂ (СкопацЂ) Аманл1и желнше лгебимца свогђ Теокртана на царскЈи подигнути престолЂ. ћтрпе се почну*. Аманлхи знатну сумму новаца на таи Конап ,ђ ЈустЈну вовЈзри, да сђ нбомђ тћлохранител-ћ подкупи , и нби за лгобимца нЈзговогђ Теокртаиа придобме. Но видећи 1устшђ удесну ову прилику, сђ полученммЂ , и ме^Ђ тћлОхранителвима просутммЂ новцима за себе радити почне. ТЈлохранителви, а и цћла проча воиска, ово примл^знммЂ новцима у сов!;сти своеи потресена, и заслепл!зна , ово пакЂ позиавакЉи лично мужество, и военну вештину 1устта, за н^>га се изнсни, и такога га предозначене 518. г. после Хр. за вЈзантЈискогЂ 1мператора у Римскои тада одвећБ разслаблЈннои держави прогласи. ЧрезвичаинћЈИ оваи мулљ управлно е римскомђ державомЂ до 527. године. Перво што е онђ , ступивши на царскш претолЂ, учишо, бмло 6 истреблеше опаснм му противника ^ по томђ старао се одвећв пршЉкно раздорЂ у хрјстханству тада бмвшш, утолити, и несретиу неслогу, кон се отђ н^когђ времена изме^у восточне и западне церкве уселила бћтла, умирити. Што се правлен1н тиче, ово е, као човеКЂ, кои се у младости своеи ничему учш ни е, и кои нити е писати, нит' читати знао, слабо разу~мевао: при свему тому державна су д^ла добро подђ нбимђ текла, и то тога ради, што се онђ при свои своеи воиническои суровости, познавакЉи недостатке свое, у управлешго державе сђ искуснммђ своимђ попечител -ћмЂ Пр окл омђ , и са своимђ сестрићеМЂ УправдомЂ, коима е сва державна д4ла повЈрЈо, подпоМагао. Изме^ју прочи предпрЈатЈн , сђ коима се особитми оваи муаљ кодђ римске державе, а и кодђ целогЂ човеческогЂ рода заслул;енммђ , и царскогЂ престола достоиимМђ учиН10, перво е то; што е онђ безчаданЂ буДУ^и, сестрића свогђ Ј прав д у, к:ако е

чиновникомђ постао, кђ себи узео, и без1» да е икадЂ помМслити мого, да ће се кадгодЂ на царскји попети престолЂ, тако воспитати и изобразити дао, да е оваи потомђ , не само достоинми наслгћдникЂ му у царству бћ1о , но и име Великогљ сђ пунммђ правомЂ заслужт. ПоступаКЂ оваи са сестрићемЂ нвнммђ свид^телствомЂ служи, да е 1устшЂ мимо здравогЂ разума и проницателанЂ ДухЂ, а и добро серце имао. Онђ е добро увидш недостатке свое, и зато као разуманЂ мулљ, ни е пренебрегао воспиташе онога, кога е по природи, и серчанои своеи наклоности наивмше лгобт. Зиао е онђ добро, да се велика и лепа, благотворна и добросердна дјзла добровоспитанм и изображенм лгоД1и и ко онђхма возносе, кои су имђ начала кђ подобнммЂ д ^иств1ама улили , кои су ш на то предуготовили, едномЂ реч1го , кои су ш тако воспитали. И заиста колико е велика заслуга за римску 1мперш Управде, наназваногЂ потомђ ЈустМана ВеликогЂ 1мператора и обновителн римске державе, толико е, ако не и већа воспитателн нћговогЂ, стрица му 1уст1на. 6рЂ да е оваи при отцу свомђ И .ст оку и матери Биглнници, сестри сир^ЧБ 1устша Јмператора, у Приштини остао, нити би вЈжества она, кон е извикао, себи снискао, нит* б&1 се царскогЂ удостош сана. — Удивлешн достоино е то, да е 1уст1иЂ у шестомЂ столЈзтш, онда сирЗзчЂ , кадЂ се св^тђ просв:ћш;еша у завЈсу дивдчества, и отђ туда произходећегЂ суев^рнства гнусно замотавао, онако преизнп],но умствовао, — гди МБ1 у данашнЈмЂ, тако названомЂ просве^еномЂ в^ку са свимђ противно искушавамо. — ЧовекЂ као што за потомсвто живи, тако исто и у потомству само без.смертанЂ бБ1ва. Слава 1уст1н1ана распростиресе и на 1уст1на, и заиста нити б&1 1успшаиЂ безЂ 1уст1на великји и славанЂ, нити 6 б 1 пакЂ оваи , при свои нћговои удеснои среки, беЗЂ онога безсмертанЂ, и тако чувенЂ бмо. *