Пештанско-Будимска скоротеча

160

За осигурати тронЂ сестри ^у обомђ Управди, девете године царствованн свогђ на предложецјб Сената наимевуе га цесаремљ, и прогласи га соцарственникомЂ. Ио наскоро за, Т1ШТ> престави се ГустшЂ, и тако обвлада У п р а в д а , подг. именемт, 1устшјана, В13антшскиМЂ престоломЂ. (продужићесе) 0 ВОСПИТАШГО. сг немецкогг одт> 1ована Балугџи^а. Морао бм човекЂ пући одђ смеа ономе, кои бм, мотку какову или штапЂ цве^емЂ и плодовима окитивши, потрђивао да е оиђ плодоносно дрво подраЈПо. Ко дакле дете онммђ стварма учи, кое у своезнанк) н1;говомђ укоренЈзне , и кое му духу и срцу срођене нису, исто тако човечш душу окићава. Воспиташе и наставленЈе КампеовммЂ (кои хошђ до садЂ у томђ надмудреиЂ н!е) временомЂ већш е, него ни една грана одђ душевнм попечешн, напредакЂ у ееорш очинило; имамо, по гласу каталога педагопчески кнћига, читаве бхблштеке тамо надлеже ^м упутствоваШа, и , саме нљине сочинител^ рачунагоћи, читаве лепоне правилнм воспитателн ; употребителнђЈ питомаца , т. е. за званхн, све е ман^, толико маи±, да ћемо скоримЂ прину^ени бмти, онде, гди бм иначе еданЂ единитми удовлетворавао, петорицу поставлати , да бм теКЂ на едногЂ честитогЂ између нћи наишли. 1\.о е у сообраш,енхк) сђ лнздма, а при томђ честно о дужностима ммсли, моа ;е на нредлежећу ту;к(ју доволбно примера навести, кои се иначе незнатни чине. Врло се безбрижно за животђ изображава .* то е садржаи ове туа;бе. Мало се внутреностб изобраа;ава • то е поводђ кђ истои. Сва правила воспитанхн у ово се едно стичу: „Оспособи и обучи младогЂ чокека, да се самЂ воспитава." А цело добро наставленхе има се овогђ задатка опростити: „Пошлби духЂ питомца сђ а;елЈ>ом1, бриаививошћу, усердхемЂ, и обученЂ, некЂ самЂ изђ оногђ источника црпи, КОМЂ тм за твон

знанн благодаришЂ. и — Григорт ГирлрдЂ изђ Лизерне (у ПХваицарскои) у фраибурх-у роЈјенЂ, и за свок) домовину врло заслужанЂ МужЂ — кои е одђ неплоднм надрипедагога млого поруганЂ —- еств еданЂ одђ онм редкм душеизобразителн , кои се не о свохои слави, о свомђ меооду, иити о душе окићеик), него како ће лмде изобразити, кои 1^е умети такови бмти, старак). Но и ово не1СЂ буде овде реченно: нвна училихца есу (и треба да буду), изђ кои масса народна, кости и месо са внутренима и жилама народа израшћук)} даи да се побринемо дакле за та учреа;дешн ! и правицу при нћиномЂ опред4ленхк) употреблнвамо } и при изображенк) човека да не ммслимо на спаваћу капу, кон е за то текЂ, да налицкану главу у нЈномђ виду сачува! —- ГирардЂ издао е недавно у Лузерни едно на фраицускомђ гзмку списанхе, у коемЂ оиђ ме\у прочимЂ вели : „Мое сердечио осведоченћ тамо теа;и , да свако елементарно ш:сан1е или свака поучителна кнвига за младеа;г> средство воспитанхн треба да буде. Ограничава л' се оиа сђ подаван ^мЂ обученЈн и | а> вхин ^ мђ способности питомца, то могу а што е сочинителх. испунхо похвалити, но а 1омтђ сђ Н1>имђ нисамћ збогЂ тогђ задоволннђ . Врло ме обезпокоава, кадЂ н едногЂ само грамматЈке, естествеинице , землЂописанхн и пр. учителн видимђ , х-ди самх, што вимте едногЂ д"ћтонаставника наћи надаос, кои помоћу духа изо6раа;ена то све као добро, лепо и истинито ко изображенк) виткогђ ума и срца младежи предузима. Ни едне струке наставленха лема, коа у вештимЂ рукама за воспиташе употребителна не бм бмла^ но треба да се свака своиственммЂ ши начиноМЂ употреби; и свака по н };нои нарави за оживлЈн$ и побу ^ен!; лепм и блах - ородн51 чувствованха уползуе. Ово држимЂ н за иаивећу свакогЂ } чителн дуатосТБ, за предвладагоћу, и рекао бм темелвну ммсао нЈговогђ худоа^ества. КадЂ бћ! сви д$тонаставницм ову придобмти