Пештанско-Будимска скоротеча

162

подг> ти дрва, дебелогЂ лада лишенм, чисто чуемо, како наравв у тужнољљ жубору жалостну тужбу на прошлоств диже. ЖуборЂ таи, кои кораци твои проузрокуго, естБ само почетакЂ н:1.ке мелодЈе, овертура кђ чудноватомЂ позоришту, кое ти се садЂ предЂ очи ставла. ИзгледЂ му е прекрасанЂ, таванЂ и лгобезанЂ. Велико бистро море ширисе предЂ тобомЂ , обале су му као за какву свечаносТБ златнммЂ облачцима и смарагдскимЂ в"]знцима изкућене ј дражестна панорама отворасе путнику крозЂ дивне ове шуме, и крозЂ дивиу смКсу одђ ст^тлости и с!зне, кон се туда простире. КадЂ самћ н!зколико минута на тои дражести пунои обали пробавш, да красанЂ оваи пред ±лђ на брзу руку снимимђ , вратимЂ се дружтву, но нађеМЂ га одђ многи младн лгодш обкол!зна, кои примамлЉни одђ красногђ пред^ла, и одђ тихогђ вечера, амо дођоше, да лЗзпомђ године времену поледкћ с ђ Богомђ рекну. Госпе су се наоколо посадиле, а дЈзвоике и момци уватили су се у умилно просто коло, кое е у сходномђ ритму и проста п})слшца пратила. Лгобезна една д'ћвоичица, одђ свои 16 година, почиинла е, а остали су плешући свглаи последнБ^и стихђ одђ строфе повторавали. Ова е п4сма б&1ла о двоимђ залгобл-ћнима. II сзмб се трз г д10, да го ц!>лу са свомђ умилатосћу, пуку духа и простоте, добро упамтимЂ, али брзе р1.чи разтопишесе у зраку, кои е сђ пантЛБИкама и витицама л ^ пбг играчица играосе, изгубишесе у шуштанго сувога лишћа, кое се е подђ ножицама дКвоака лепршало. Саму ћу дакле стварБ у слЉдукЉемЂ приповЗздити, кон се овде едномЂ само пјзсмомђ у устм народа в^зчности предае. У почетку нћсме представлнсе млади^Ђ ВБ1СОКОГЂ узраста , на коме остатци плаветиогђ униформа висе*; на ле ^ђи носи празну торбу, у руци чворновитЂ путничкш штапЂ. Сђ великимЂ трудомЂ провлачи се крозЂ шипраге, сђ кои го;чта : опг 0 -рос. тНвиогђ

есенЈзгЂ готра капл)з. ПлашлБИво обзируКи се до^е до прјнтелБске едне куће , и кр]гоКи главу за густу винову лозу, завируе крозЂ прозорЂ, да ли е лКпа Перрина у нутри. Лгобезна плава дКвоичица сЈзди сама на банку, главу е на руку наслонила, мирна и заммшлКна; Н1е више прела , дубоко е уздисала, лгобавБ е морила идно хои срце ^ ере РобертЂ н^знЂДрагш, кадЂ е одђ стране републиканаца одустао, отишо са кралКвцима, и више се вратш ше. Ла ^арЂ двапутЂ већма лгоби ла1)у, кадЂ го меЗју таласима у опасности види } тако е и РобертЂ срдцеМЂ и душомЂ утесн5знои гомили кралКвои прешо, кадЂ е метђу сКвагоћимЂ мачевима, и звиждећимЂ танетама заставе крвлк) бунтовничномЂ укалнне видјо. Слабу сунчаиу зраку, кон е крозЂ прозорЂ на нераванЂ сподђ одђ колибе упрла бћ1ла, докђ е дКвоика у сграху и нади по мору ммслш тумарала, глава воиника помрачи, кои се плашлБИво провуче, и нко побу ^енЂ унутра погледа. Она е еднако очи на землго спуштене држала, и спази кодђ ногу сбну. Баци погледЂ на прозорЂ. „Р о б ер тђ !" викне, и скочи на ноге.. „„Ћути"" рекне оиђ . Она га ше чула, ал' е видила , како е прстЂ на уста метуо, и похити унутра га пустити. Сва е челндБ далеко одђ куће у шуми радила. А отацЂ е готросЂ старми карадинЂ одђ праха г очистш, и нккудђ отишо. Она е дакле сама бмла. Онђ уђе , сЈздне спрама нЗз, а она му е међу тимђ десницу у свое ручице стискивала. — „Перрино, тбт си јошђ еднако мон рекне онђ после дуге стаике, разбарушену свок) косу сђ чела подигнувши. „Видишђ, н самБ се вратјо, али крадомЂ , као зликовацЂ. — 1 ошђ незнагиЂ; хтЈзли су ме натерати, да се проти†ваши боримЂ, а н ти, чимђ заповКстс. ту примимЂ, таки пушку бацимЂ • но еданЂ човскђ , кои е у