Пештанско-Будимска скоротеча

163

црвенои кахвд сђ еднммђ гвилотиномђ за воискомђ ишо, да подозриве убЈл: таи човекЂ осуди ме на с мртх>." „Да," настави „на смртв... и кадЂ то чу, рекнемЂ у себи: — та идемЂ барЂ да тамо умреМЂ , само да мого П е р р и н у шшђ еданпутЂ видимђ. — СадЂ, кадЂ сама већЂ ево кђ теби стиго, кадЂ ти самв 10ШБ еданпутЂ у очице гледнуо, кадЂ знамЂ да ме лгобишЂ, и да ћеШЂ надЂ мекомЂ травицомЂ на момђ гробу плакати, — садЂ могу доћи, ако хо^е. Л знамЂ шта ме чека^ добро ми е позиата заклетва ваши, н самв воиникђ, па нећу побледити предЂ усшнммЂ танетомЂ изђ ц ])би честитогЂ ми друга. Но за непрхнтелн б&1 танета поштедити могли , ерЂ осећамЂ да ме смртв и безЂ тога чека." Заиста е боланЂ 6510 ј текЂ што су му тен;ке ране мало одуминуле бћ1ле , на ново су дугимЂ и тежкимЂ путован^МЂ позледилесе, и грознична ватруштина крозЂ жиле му е мутиласе. „ ЖеданЂ самв," говорш е дал:ћ , „жеданЂ самБ, ал' оне водице, кон тамо у брегу извире — та тбх знапљ то м^сто гди образЂ Маике Божхе стои, 63 злб 1 МЂ ружама изкићенЂ. Тамо ме е мон мати учила Богу се молити — сирота мати! То е помоћница у нужди, говорила ми е, моли се нбоизи , па ^е ти послати ан^ела, кои :Ке те у свакои опасности чувати. Ахђ , П е р р ино, оиа ми е обећала, да ^е се за мене светои Богородици молити, а већЂ е дуго , како се матери покоравати немогу." Д^воика устане, и жедноме зактеванБ1и напитакЂ донесе, бледе устне воиникђ на чашу наслони, кош е она придржавала. „,,Боже!"" викне Перрина, ,,„ево отца."" М заиста чусе изђ двоиришта кратко радостно ланнЈ, коимђ в^рно песто господара свогђ поздрави. Ше саМЂ ишо. Р о л а н д ђ , одђ прост»1 изтребителт, плаваца названЂ , прат1о га е, тако прозванЂ звогђ тога, што ни едномђ неггрјзте .тк) , опростш н1е (а ови су

плаво од^ло имали), ма и орунЉ положш, и на кол ^ нбг за милостб молш. РоландЂ е бмо еданЂ одђ стар&1 стражара кралЈзвскогЂ двора^ онђ е у красну Перрину јошЂ пре 6 б 10 залгобл^нЂ, него што го е отацЂ Роберту дао, а мрзостБ на срећногЂ свогђ супарника, за време дугогЂ н^говогђ одбмћа, 10ШЂ е нча постала. Већу страну нЈгове суровости приписавали су мржнБИ, кого е на униформЂ у прсима гош , чимђ су иРобертове груди покривене бмле. И само крваво ратованЉ н1е му срце одђ л4пе П е р р и н е одвуЈш могло. ОтацЂ н ^ нђ радо 6 б 1 тога храброгЂ и славногЂ мнака за зета имати желш. Често е о томђ сђ кЈгерш говорш, ал' никадЂ ше мого разговорЂ свршити ; ерЂ 6 б 1 сирота П е р р и н а онда често ецакЉи погледала старБ1И сандукЂ, гди су л^пе алБИне, и в^нацЂ одђ направлЈшл 64јЛБ1 ружа стоно, што е одре^ено 6 бмо, да оставлЈ5ну Перрину на данЂ венчанн са Р обертомЂ кити. „„Сакрисе! За име милостивогђ Бога!"" приклиннла е Роберта уплашена д^ћвоика, ,,„оиђ иде, познала самБ га шшђ кадЂ е изподђ врба краи потока игпо, а оно е Р ол а и д ђ , што сђ нбимђ иде. Тб1 си прошо , — да, обое смо прошли, ако те таи овде на ^ђе. Онђ носи собомЂ страшанЂ карабимЂ, кои шшђ никадЂ промашш н!е ј предЂ моимђ ће те очима убити."" (кон. сл.) Д 0 П И С Ђ Шид 17 Августа 1842. Вгрломи се допада ваш иосо, и ако так.о узрадите, особито ако безпристрастнп будете, и све, што вам се пошље, што је добро и корисно , ако верно излолште и брацки нам саопштпте, оћете верујте вш онда задети П* за појас. Вн треба да Скоротечу сматрате као једно обште добро } као добро они, кои га новцем или прилозима поткрепљавају , и обдт,ржавају. Г. Ј* каже ми да ^е вам писатп, да се чувате гдикои илирски речи- но ја би са моје стране реко, да такове р.еди већу красоту вашему послу дајуј зато би штета била, све илирске презрети речи, Они наше, а ми њ10ве тређа да примшћо и