Пештанско-Будимска скоротеча

173

воиске, наиврстшемЋ и наиблагод!>телшемЂ мужу царску дјадему предао , и нћга своИМ1> насл д ник ом 1 ј наименовао. Г1вер1и е изборЂ предшественника и добротвора свогђ, у посл Ј дств 1К) времена, у пуноим^ри оправда°. ДјнастЈа 1устша управлнла е Римском1> державомЋ пунм 60. година. У овомђ времена простору све су се готово судбе, кое державу кон) постићи могу, открмле} ерЂ ако е 1уст1шан1> умешнммг. своимђ правлен1емг> в13ант1иско царство до наиве ^егЂ степена величине подигао, и опаднутои Римскои 1мперш первобитну славу повратш, то м е опетг> миролгобмвћт, кроткји, и малодушнми ГустшЂ II. исто онако потресену и у внутренности своеи поколебану и гнвилу оставт, као што н> е д ^ дђ н±говђ 1уст1НЂ I., ступивши на тронЂ, затекао. Славенска се ова дшастја до троКегЂ само колена , и то не у правои лјши, па в1зантшскомЂ трону обдержала. ОпредЉленна гожнославенскимЂ владЂтелћима судбина и нн) е постигла. Што се тиче отечества влад %телн ов51, кое е садаин Серб1н бћ!ла, толико се само зна, да е 1уст1шанЂ и ро!>ено свое место Приштину, давши јои свое име , распрострашо, и велел ^пно увеличао, и сђ тимђ го е и знаменитомЂ у св^ту учишо. У Оравиц&х 13 Септ. 1842. БАЧВАНИНЂ У ПАНОРАМИ. (истннита пригода) Ов&1 дана бмло е у Новомсаду позорје тако названо „Панорама." КадЂ е едномЂ тамо народЂ се ради знагнм м^ста, кон су се крозЂ увеличателна стакла у правои сво10и ризи ви1)ала, стицао, до!)е случаино и еданЂ проствпт коч^ншђ ВачванинЂ. КадЂ е као забленутЂ гледао, куда толика множина ЛК)д1и врви, запмта нЉкогђ господина: „Каква е ту коменд1н господару ? — куда тоЛИК1И светЂ улази?" Оваи му одговори, да се у предстоећои дворани ( кодђ фазана) наилЈпше ц1;лога св4>та вароши, и то за е-

данЂ десетакЂ видити могу. Ово се Бачванину допадне, и уђе у нутра плативши чита†десетакЂ. Ту му садЂ покажу, куда, и како треба гледати представлЗ .не вароши. Но кадЂ онђ крозЂ мало окно прим^ти грдне домове, и образоване лгоде, повика на оптикера: „Еи маистору, оди Бога ти амо! —■ Е штогодђ овде видимђ , све крозЂ пениерЂ гледимЂ: — ево теби јошђ еданЂ десетакЂ, па пусти ме, молимђ те, у нутра да у^еМЂ : можда :Ку тамо у тако великимЂ вароитима болго кирш на^и, него овде у Варадину." На то сви около стоећи несмј>ашесе недужнои простоти; БачванинЂ паКЂ себе застћ1^ена и преварена вид^вши, изи^е срдитђ на пол^ , и рече: „То е све варанга н самћ само у еднои мрачнои соби бмо, а не, као што се говорило, по читавомЂ свету у различитммЂ варошима!" Неприличи ли овде оно пЂсника изреченје: Е(; кшкиб рори1и» тјга1иг 1та§1пе8 гегит ? У Новомсаду м. Септембра 1842. П. I. РЕКТОРЂ И НћГОВА ГАЗДАРИЦА. сг н1.мачкоп, одт> П. I. X. У нЈ>кои вароши гожне французке до пре нГ >колико година с^дш е ректорЂ тамошнГ> велике школе, добрми старацЂ, према себи строгЂ , а благЂ према другимЂ, тако добарЂ и милостивђ , да га е сватко лк)б1о. Кућа нГ >гова бвтла е прим ^рЂ чистоте и гостопримства ^ нбомђ е управлнла стара газдарица, именомЂ П и х а р д ђ . Она е бмла огледало газдарицама, и све е подђ н15номђ рукомЂ у наиболГ .МЂ реду ишло. бдна 10И е неволн бћтла муЖЂ п ^нница, чандрлбивђ маторвЈи лупежЂ, кога у то време, кадЂ се наша приповкдка почин%, одђ тежКогђ невалнлства ударв (бсМа«) згоди. После нЂколико дана одђ н ^гове смрти, сГ >дми РеКТорЂ дође да газдирицу походи, и пожали. „Л самв дошо лгобезна мон!" почне поШТенми старацЂ, „да те у колико е могу-