Пештанско-Будимска скоротеча

174

ћ.е у жалости утЉшимЂ. Нетреба да здраво тужишЂ. Сви смо М61 смртни, и пре или после присггћвамо на краи нашегЂ путованн $ твогг. мужа пуговаиЉ е свршеггоболћ бм истина б&хло, да ше већу част^ у пићу провео, али милоств е Бопан безгранична." ,,„Вм сте весма добри ; али да истину кажеМЂ, л на мужа и неммслимЂ, нећу вамЂ лагати."" „Истина ?" прихвати ректорЂ. ,,„Вм зпате, да е мужЂ мои шннацЂ бмо , да ме е злостивш, и мое халвине продавао, да си рак1е за то купи. Што се меие тиче, жалимЂ само, што е толико жиВ10."" То е бмло слово надгробно, кое ректорЂ ше разум^о. Запћхта далћ : „ То нимало 1ие христхански ; зарЂ ниси лхобила мужа ?" „„ Вм ме небм то пмтали, да знате, как:о самв томђ мужу дошла."" „МорашЂ ми приповћдити," рекне рекТОрЂ са старости ПрироДНММЂ ЛН)боП61Тствомђ. „„ Вм ништа незнате о момђ Аугусту?"" настави газдарица меланхоличн &1мђ тономђ. „Твои АугустЂ? каква е то припов'})Дка ?" ,,„Л саМБ се родила у Боулонго. Одх^ петнаестЂ година прозову ме л1зпотомђ села , и н самђ ммслила, кадЂ самх> 18 година имала, да нисамв ружна } но молимђ за опрошнћ"" прехсине говорЂ, и повуче столиду натрагЂ — „„садЂ вамЂ ммслимђ едну приповћдку о лгобави приповЗздити, но да васЂ нећу задржати?"" „Само далћ";, настави стараи ,Ђ „мм смо обое стари, па можемо о такимЂ лудостима безЂ опасности говорити." „,,У селу жив10 е еданЂ в&1сокђ, лћпога стаса, младЂ момаКЂ } имао е модре очи и емеђе власи , — баШЂ као да га садЂ гледимђ , Мм д %воике често бм се за хх^га сва-

}јале$ охљ е бмо као што су намЂ родителби говорили, дивлбш , младЂ човекЂ: звао се е АугустЂ, а мм га прозовемо „лћпми Густика." Одма онђ на мене баци око; кадЂ б&I отацЂ мои у ПаризЂ отишо, и мати не бм кодђ куће бмла , често бм Кодђ мене долазхо. КадЂ човекЂ већЂ остари, и велику кћерБ чувати има, онДа све ружи лгобавнике, али опетЂ кажемЂ , ово ми е бмло наисрећше време у животу $ н се добро хошђ опомихЉмђ , као да е гоче бћхло. — Л самБ се са моимђ АугустомЂ, нашимЂ л4;пБ1 м ђ ГустикомЂ у селу поносила, и онђ све друге дћвоике остави, и мени се прилепи. Све е то вама сигурно чудно. РодителБИ мои никада небм допустили, да за такогЂ дивлнка , кошто е онђ бмо, по3)вМЂ} забране му у кућу долазити, но мм смо се опетЂ често састанли. Онђ е по цћо данЂ облетао, да само еданЂ погледЂ одђ мене добме: о како самБ онда бмла охола и срећна! бданпутЂ отацЂ мои оде сђ товаромЂ у ПаризЂ, а а се украдемЂ одђ куће, да покушамЂ, да ли 'ћу сђ АугустоМЂ на еданЂ тренутакЂ моћи говорити — четрнаестЂ дана нисмо се бћ1ли видили. НађемЂ га на великомЂ друму. Ахђ ! благородићпх господине! кадЂ бм знали , кахсва е то радоств, кадЂ се двое лгоблћни одђ 18 година, после растанка одђ 14 дана састану и виде, то бм ласно знали, како е мени б&1ло: заборавила самБ отца, матерБ, и све! Стонли смо подђ еднммЂ дрветомЂ на друму, и едно другомђ смо у очи гледали, и тако смо срећни бмли, да ни говорити немогосмо. СадЂ про■ђу една кола: то су бћхла отца могђ у оваи насЂ спази, ск:очи сђ кола, и стаие ме грувати, 1х1то СаМБ сђ АугусТОМЂ упркосЂ нћговБХМЂ заповћдима говорила. Да е опђ првБ1и Аугуста хмпао, знал1Ђ да се небм оваи сада кр!о : али сирома ђувегш , немогући гледати, како мене б1е , счепа могђ отца, а почну се жестоко тући."" „„ ОтацЂ мох! зграби каменЂ, и момђ Аугусту главу пробхе , али оваи нћга