Пештанско-Будимска скоротеча

178

Народт. валн накитити, Да се краси и поноси 3 Коимг цвћтомт. ? разант. укусг, Властит' цвћтакт, свакл, узноси. Узабрали србски синци Три и;в1ета мирисава, Ова занлшо прилгобише, Да ш лгобавв снажи права. Дакле ТШ кешг Ц а р е св&тлми Народт> вћрнвш усрећнти! ТБ1 ^ешЂ храбре груди србске , Руинв1мг цвћтомг украсити! Свћтлми Ц а р е! дан намг Отда ! (Твогв народа гласт. се ори,) Сузе наше ТБ1 намт. утри, Кадг в^рносћу срце гори. г Крћпка желн цћлогг србства На престолћ царско пала, Милоств царска благотворна Утбху е Србомг дала. Гд:ћ вћрности оганв тинн Заслуге се тако цћне; Царт. узабра руннг цв:ћтакг, Да намг никадт. неувћне. Ведарг изтокг поносито У злато се савг прелјо, Правослапл); громко пћва: „РАЛЛИЋу, живг намг бмо Србг е доста ндиково, По природи синт. — пасторакт. ТБ1 наст. блажишв: „бмтће болћ Докле здравг ТИ буде коракв! 0 10СИФЕ, звћздо рода, Кт. ТЕБИ пћсма садг се диже, Када пћвца радоств сладка Изимилћмг пуна стиже. СвВтломг славомг ТБ010МЂ ганут' У веселн чувству пливамт., У небесномг чару тонеК' Сузама се савт. обливамт.! Какве желћ може лира, На сусрћтт. ТИ славе слати^ Кадт. Милине необичне 1ошг невћште прсти крати ? Но да жела не.мине ме, Дарг маленви! пћвацт. шилћ : Одг невкна вћнацг невћнг , Жуто смилб и ковилЈ;! — —

ОБШТИ ПРЕГЛЕДЂ ЕВРОПЕИСКЕ УЛК)ДНОСТИ У СРЕДНБМЂ ВБКу. (продужено) Св. Васил1и Арххепископг. Неокесаршски (р. 329 -Ј- 379) 610 е современикг. Императора КЈлЈана,—мужг> чрезвичаини, кои е цркву православну изредним' сачиненхнма у свакои струи,!! богословске науке обогат1о, одђ коихђ одликумсе навластито н1згове омил I е и писма. У нравима, вели Гд. Риккарди, сладостБ и красота Исократа сдружена е сђ достоинствомђ и силомђ Платона, у посл ^днима налазимо наиОистрао красоту стила свезану сђ лагкимЂ и лгобкимЂ учителБскимЂ остроум1емЂ, — едну мегкоств тако добросрдечну , да приморава добродЂтелв лмбити и списатела, кои нго узноси. Св. Григор1и (-{- 391) з6огђ виспрености своихђ богословскихЂ мислихђ б 0 г о с л ов о м ђ нареченЂ, 610 е подђ влад^н^емЂ Валента и Теодоаа великогЂ Арх1епископЂ цариградски. Са жаромЂ православ1емЂ кипеКегЂ срдца уздржао е саборне каноне установлЈне на II константинополћскомЂ вселенскомб сабору држаномЂ противу В1акедоша. Одђ н^га имадемо 55 ученихЂ разговорахЂ, много писама и стихотворешнхЂ. Наша православна црква светкуе н^згову блажену паметћ 25 Лнуар1а, саставивши му онаи лЉпи ТропарЂ : „Пастмрскаи свир^лв богословЈа твоего, риторо†поб^зди трубм: нкоже бо глубинм духа измскавтпу, и добротм в^ш,аша прилон;ишасн теб^з" и пр. 0 Св. Григорш говори флери (Пеигу) : „Стонше вазда у само^и одђ Арханза, родномЂ свомђ м^зсту. 6данЂ вртао , изворЂ , н4;колпко дрветахЂ да га одђ непогоде и суичане припеке обране , била е сва н!згова наслада. Ту онђ постш е и М0Л10се , роне^и истиногђ покадн1Н сузе. Она света стихотвореша саставш е Св. Григорш, кадЂ се послЈздни путЂ одђ св}>та у пустинго уклошо. У нвима описуе исторпо свогђ живота и своихђ страдан1нхЂ. Модитисе, наставлати , таине толковати, забава етун^гова." — Св. 1оанЂ ЗлатоустЂ ве-