Пештанско-Будимска скоротеча

179

лики учителв свете наше цркве, држисе за наисдовеснЈегЂ одђ сгЛк> свстихђ отаца. Родшсе у Александрхи около 344 године одт> благороднихљ родителнхЂ, Риторику учш е кодђ Софиста ЛиванЈа, а философио подђ АндрагатомЂ. ЧитакЉи чов^кђ сочиненјн овогђ великогЂ мужа, мисли читати наиславше класическе списател^, коихђ различите стиле знао е онђ тако в^што у едно салити, да сви скупа еданЂ едити и чудесни начинЂ писанн саставлнго. Шгово краснор$Ч1е ест& разновидЈпе , богатхе и лакше одђ р4читости Димостена и Цицерона. Мзмеђу безброинихЂ нЈговихђ списа1пнхЂ, особито уважавагосе кнћиге о свештенству, литургЧи, монашескои жизни; сачишо е тако^ерЂ множство омил^ахЂ, одђ коихђ су наисавршеше о смрти и о несрећи Еутроп 1 а *), нЈколике омилхе сврху кнвигахЂ Моисеа, Царева, ПророкахЂ, сврху посланЈнхЂ Св. Апостола Павла и пр. (продужпКесе) РЕКТОРЂ И НћГОВА ГАЗДАРИЦА. (конацг) „А шта 6&1 сђ л^пммђ АугустомЂ?" ,,„ОнЂ МБХслећи да е отца могђ убш, остави село; и будући да е кр$пакЂ 6 бш, мора да е у воГпшке стао. Можда е садЂ ОбрштарЂ, ГенералЂ или ГрофЂ , тко зна ? ако н1е само гд^ у битки погинуо $ 40 година еднако самг> га изгледала; и садЂ га свак1и минутЂ чекамЂ да на врати куцне, и сђ лЗзпбшђ стасомЂ, умилатммЂ модрмдљ очима, и дугимЂ власима у нутра уђе."" „Даклетм ммслишђ , твои даАугустЂ шшђ онако изгледа , као пре ?" ,„Д мб1слимђ."" „Какво безумл^? Твои АугустЂ, као и други лгоди, остарјо е, образи нћгови моранз бмти ве^Ђ смежурани, н1јГОВО теме го*) Србски читателБ може ихђ наки у лћпомг. рускомг преводу омил1ахт. Златоустовихг. Петербургг 1818 (?), когђ самб л употреб1о. —

ло, а т^ло му погурено. КадЂ 6 б 1 га садЂ видила, не бм га ни познала."" ,,„А, то неможе б&1ти. Иемогу вЈзровати, да е тако променуосе- на свакЈи начинђ ме1)ђ хилндама б б1 га познала. ВЈетите га у средт, наивеће воиске, н даемЂ животђ ако га првБШЂ погледомЂ небБ1 познала."" „Варашсе$ у ТВ010И фантазш лети младићЂ одђ 29, а не старацЂ одђ 65 година^ а и АугустЂ кадЂ бБ1 тебе видш, заиста те небБ1 познао. За доказЂ тога : — ВБ1 сте обадвое 6 мЈсецш у мојои кући с^дили, а едно другогЂ нисте познали —"". „„Шта? шта ћете сђ тимђ ?"" запБ1та стара газдарица препунувши се. „Да те обавЗзстимЂ — Маргарето н самБ твои АугустЂ!" Пихардова скочи са столице, пл±снесе рукама, као да Н1е хт4ла в^ровати. „„0 Боже! В&1 сте л 5 зпб 1Д АугустЂ ?"" „6стб!" „„Наил^пшш младићЂ у селу ?"" „6стб , Маргарето, пре четрдесетЂ и петЂ година!" ,,„Вб1 сте зарЂ онаи, сђ кимђ саМБ се доле у врту свагда састанда ?"" „Ахђ ! тако е, Маргарето!" „,,Тб1 — хоћу рећи Аугусте — хоћу рећи вб1 сте 6б1ли , коме е отацЂ мои главу каменомЂ разбш ?"" РекторЂ скине капу сђ главе, и покаже велику билЈзгу на сребрномЂ темену. „Н 1\у ти све у н$колико р ^чш изнснити. МБ1слећи да еамв ти отца убЈо, побЈгнемЂ преко границе у еданЂ намастирЂ, гдЉ ме добри отци воспитаго. Хт^о саМБ се натрагЂ вратити у французку, и одђ тебе руку просити, кадЂ ал' чуемЂ да си се удала. СадЂ наумимЂ на науке се дати, и оставимђ лакомБ1слену младостБ. После вратимсе у французку^ у овои великои школи учш самБ 38 година, и тако до 6 б 16 Мђ ово зваше , кое хошђ одправлнмЂ. — М а р г ар е т о ТБ1 ћешЂ кадЂ г мене остати , обадвое смо остарили, и променулисе, и опомена