Пештанско-Будимска скоротеча

183

РИ хђ сђ Вандалима, Алани, Шведи, Лонгобарди, Атилла сђ Хуннима, ступали су еданЂ за другимЂ, носећи свуда разоре7Пе и Варварство. БеликолЈпни храмови и палате, градови и нхЈИХОва украшешн, кои су негда бившу славу ГркахЂ и РимлннахЂ осв^дочавали, све е то сада грознимЂ нападетемЂ овихђ Аз1атскихЂ и сЈвернихЂ ВарварахЂ у праху лежало. Што су стол};тш помоћу ДругихЂ крвавихЂ ратовахЂ или мирнихЂ уговорахЂ утемелвила , нестало е сада подђ остримЂ мачеМЂ дивлбихђ тихђ народахЂ, беЗЂ да су за надокнадит' толику штету сами штого^ђ сазидали, ерЂ по р ^чима ученогђ едногЂ ТалЈанца , лгодма немарлБивимЂ доста е само на землви кадЂ имаго мЈсто, гд^ћ при поро^аш сунца да сеЈзогу моле, и гробЂ да у нЗ;му т :ћло сахране. Красни езикЂ Тулл1а и Виргшпа ве^Ђ е губ'10 свое форме, и своимђ растл1 )]пемЂ преправлно е поро^аи данашнвихЂ н^говихђ нарЈч1НХЂ. Грубо незнан^з облада народима одђ наивећегЂ господина до наизаднЈгЂ проснка , и до тогђ степена баше ве^Ђ допрло, да су и сами благородни едвице име свое записати знали. Тко е о аритметици и физици штого^ђ знао, пролазш е за в^штца, и као такови често на ватри спал ^нЂ бивао. Само измеЗју зидова усамл^нихЂ монастирахЂ, било е гдЈгдЈ смиренихЂ монахахЂ, кои су науку, оваи дарЂ неба, достоино ц^нили и почитовали, ал' праве учености и кодђ нби ние бмло, ерЂ труди нбихови ограничавахусе текЂ на саставлннЈ л ^тописахЂ и коекак.бихђ црковнихЂ п^самахЂ. ПакЂ да су праве науке и обд±>лавали, то какву е д$иствителну користћ народно изображенЈе одђ обихђ строгихЂ пустиннкахЂ имати могло ? Нити н^колика заслужна лица, кон се блистаху надЂ хаосомг. тихђ мрачнихЂ временаХЂ, могу спасти ову Епоху одг. кнвижевногђ проклетства, кое на нбои лежи. Ови учеии лмди били су: Григорш велики Папа Римски , Беда прозванЂ УепегаБИјз, и шшђ нб И н^колико. Што Гд. фридрихЂ одђ

ШлегелЂ у првои части свое Исторхе древногђ и новогђ кнвижества на страни 258—259 у похвалу среднЈгЂ вЈка говори, да су сирЉчБ наиболви и наиплеменитш ума производи данашн $гђ времена свои почетакЂ имали у средн ^мђ вЈзку, требало би по момђ мн1.шк) на време ограничити, кое е одђ Карла ВеликогЂ до конца среднЗзгЂ в^ка (1492) протекло. ( продужићесе) НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТЛ. СтварБ сама по себи, и ман1рЂ нач инђ. Ше доста да е стварБ сама по себи добра ? него и обстонтелства треба да су тако устроена. НезгоданЂ начинЂ све поквари, нити овда и сама правда и разуМЂ помаже. А напроти†прјатанЂ и лепЂ начинЂ све некако поправи и поболБша • опорЂ и немилостивђ одговорЂ разблажи, горчину истине заслади, да и саме старости боре и мрштине изглади и поравни. Оно к а к о у свимђ стварма млого чини} простЂ и лакЂ начинЂ срца свш обанва и са†ншвотђ човечш украшава. Држисе велик оумпн лнздји , кои тимогу помоћи. Наивећа е сре^а за великаше, што они мудре мужеве око себе имаго, кои имђ у замршеш>1 пословбт помажу, и онде, гди имђ се мрачно види, свого имђ светлостБ позаимлшго. ВладатеЛБ , кои такве лгоде кодђ себе драси, саставлн државу, кон е снинјн одђ државе варварскогЂ Ттрона, кои се само са побеђенм робови послужуе. То е сасвимђ особитми начинЂ овладе, кадЂ човекЂ са онћтма, кое е колевка господарима нашима учинила, по своти волби управлати може. Млога су знанн човеку пужна, а жиботђ му е кратакЂ $ ако незпалица дакле остане, то му животђ престае жиеотомђ бмти. Како е то лепо, кадЂ сђ ту^и леђа учимосе, и чрезЂ поучен±> св1го млого научи- *