Пештанско-Будимска скоротеча

184

мо. Кадт> до^е тко у како†саборЂ , паКЂ говори ИЗЂ ту^је главе; или бол^ да рекнемт>, на нЂгова уста говоре сви они мудрацм, кои су га пре просветили : слушателви га држе за Пророка, а онђ лихоимствуе сђ езгромЂ мудрости велики Муи;ева. Онаи пакЂ, кои мудростћ себи н!е прибавш, ако ништа, бареМЂ некг> се труди и тако тежи, да га ова устопце пратк. Разум-Б и добра волн. Сва славна и истинито срећна предпрјнТ1Н свршугосе чрезЂ соединенћ разума и добре вол^. Добарг, разумЂ спаренЂ са зломђ волбомђ чине бракЂ страшиломЂ, изђ когђ се саме наказе рађам. Злобна волн е прав&1И отро†говеч1егЂ ншвота, и у толико убиточшн бмва, ако се сђ разумомЂ подупире. ЖЕРТВА Л10ВАВИ. (сђ н1;мачког1>) Госпојје ммсле, да само оне могу страстно лгобити, али и мужка срца често не манк> лгобавБ осећаго. ИсторЈн св!го земалн доволћне намЂ о томђ прим^ре дае. Само ћемо еданЂ да наведемо. У селу Волтери кодђ флоренца одђ дужегЂ времена живш е Луиги, наимлајјш смнђ богатогЂ земл};д:ћлца , кои е изреднммђ своиствама свогђ срца и редкомЂ л4потомђ одликоваосе. У еднои близу села лежећои кућици живила е н±>ка стара госпо^а сђ младомЂ дћвоикомЂ , кое су сасвимЂ усамл$не бмле, и само су неделвомЂ у цркви на служби дале се видити. Луиги се залгоби у младу дћвоику Терезину, наскоро се и она у н$га залгоби, и онђ дозна, да стара госпо^а Н1е н±на мати. бданпутЂ у неделго невиди Луиги свого милу у цркви, и таки похити Јои у обиталиште , гди на велику свого жалостБ разумЉ, да е са сђ бабомЂ пре едногЂ дана хитно одпутовала , безЂ да е казала куда. Луиги бадава више неделн на писмо лгобезнице свое очекиваше, и наипосле остави м^сто, у комђ га е свакш пред-

метЂ на Терезину опоминно. По^је у Ливорно, и у ЦариграДЂ, после и у свету землн). Тако су му три године прошле, али туга за лгобезномЂ ше га оставила. — Наипосле вратисе у Ливорно, да у воену службу стане.— Терезина е бћтла ро^јена кћи богатогЂ француза, кои го е изђ особитБ1 узрока морао потаино у Италји воспитат' дати. ПредЂ смртБ изчезну му ови узроци, и зато свон) кћерБ натрагЂ позове , да ши већу часТБ иманн преда. — Чимђ е умро, спреми сеТерезина на путЂ уВолтеру, да секЂсвоМЂ лгобезномЂ врати ал' сђ дубокомЂ жалосћу дозна, да е Луиги одатле отишо. СвакогЂ е пролећа долазила у Волтеру, и иаизнатн1е е просшце одђ себе одбјала, само да бм удал^номЂ лгобезнику свомђ в$рна остала. 6 дномђ у флоренци, кадЂ е хтЈла у кнежеву палату да иде, незнамЂ коимђ се случаемЂ н±на кола мало задрже , у то исто време дође стража, да заповћстБ прими. Терезина смотри воиника,— то е бмо Луиги. Премда е гЉна радостБ неописана бмла , опеТЂумела е свои жарЂ умирити. После свбгЂ повратка одма наложи адвокату, да за реченогЂ воиника разпмта, слободу му одкупи, и гаки га у н±ну палату доведе. Луиги е за своимђ воЗјомђ н^мо ишо до собе Терезинине, кон не могући више свок) радостБ , крити , на сусрћтЂ му полети и рекне: „Луиги, н сзмб твон лвдбезна, коа саМБ дошла, да сасвимЂ твоа будемЂ." Ово е бмло срцу ЛуигиновомЂ за еданЂ махЂ премного; храбро е онђ свок) дуготратћу несрећу сносш , али срећу Н1е. — Нћгова е радосТБ у самђШЂ тоновима изра;каваласе ; 1Љгово е лице ужаснми смћхЂ искривш; онђ доб1е конвулзш , и разумЂ, кои е одђ превелике радости изгубјо , никадЂ више недобћт. полу ИЗумЛђНЂ. БогатарацЂ ићкЈи изђ Мекаке бнше в51сокоумхемЂ у толикои мћри зараженБ , да е преднн горна и долнн четири зуба извадити,