Пештанско-Будимска скоротеча

198

изг црккено - славенскогг нити изт> другога коегг славенскогЂ нар}5Ч1Д рћчи, ако се не претворе } и непреД1К1 у сходну духу сзика оногг, у кои се примаЈо, форму. То е мнћше изг философ!е езика црплјзно. Многи одт. браће Србалн то увиђам на пр. Вукг, Стеићт., Петровићг, 1овановићг, Петрановићг, и већа страна онм, кои пишу за Бачку Билу; и докг неће већина онако ммслити, неће бвЈТи добро по литературу србску, нити по народг и т. д. " бли тако , разсудимо браћо ! Агшсиз Р1а1о, ашјсиз Са1о, зес! та§1з аш1са уепиз. Наипослђ примћчан^ граматично недостаткомг граматике гдина у. ни мало неб1е, него башг истога Г. Капетановића. Ако г. у. безг граматике граматичне погр{;шке поправллти неможе, то не бм мого нити Г. Капетановићг рећи, да славенска окончена нису противт. србске граматике! ? Лтди обмчаго граматику творити еданг другога изравлнк»ћи на болЈ;, ал' нашт. критичарг остаде покраи урежден1н безт. уреЈјенн (одт. глагола уред и т и ), нехогћвши знати , да д (писме зубно ) претварасе своимт. временомт. у %. Овд'1; имамо право собствене н!;гове рћчи навеети : заистаако т акови лјоди (— као што е г. Капетановићт.—) буду нашу литературу подизали, ни кувана, ни печена бмтинеће.— Про1,имосе коекаквм м1зшар1н, него Срблви Срблшма србски србствуимо!! ' У Столномг Бђограду 21 Септ. 1842®. Лтобомирт. Мартићт. Херцеговацг. б) Руске. Финландг и Фини. Тако се зове руска едиа кнкига, којо е написао Т- Дершау. д '!;лце е одг велике вредности, будући да многа нова и науке пуна прим1;чан1н о Финланду и овога народу у себи садржи. Изме1)у тамошми ученм дружтва одликумсе: финско кнвижевно дружтво, кое се сг народнммг езикомг и кншжесткомг занима, и године 1838 основано финско дружтво ум^тника, кое е посвећено укр!>пл1;н1к) народногг знана у различнммг струкама ум&тности и науке. у Финланду сасвимг налазисе 10 штампар1К, т. е. 3 у Хелсингфорсу, 2 у Албоу, 2 у Вази, остале пакг у Боргу, Виборгу и Улеаборгу, гд1; 13 новина и журнала излази, између кои десетг су у шведскомг езику. Осимг тога у Хелсингфорсу има едно литографично заведете. (м. г. (1. I,. а. А.) в) Т в с к е. СловенсК1И Позорникг*) загодину1843 већг е сасвимг готовг } садржаБа у себи много за*) Види 9 брои Скоротече. у.

нимивм домороднм, народа словачкогг тичући се чланака, народне словачке пов1;сти, наставакг о д!;лопису народности, наинов1м поштарску тарифу и т. д. У линтовскомг св. Микулашу 4 Сент. 1842. Кашпарг Феерпатаки. г) П о л б с к е. Полвска врло великш недостатакг тршг на математичнммг кнгигама. брг осимг оне, што е 1оканг С'"ндецкш издао, учннивши у математики епоху врло бм се мало што новога могло казати. Очевиднћ1и пакг усп!;хг у основанммг правилама ове одвећг нуждне науке до наивишегг нћногг разпростран!;н1Н забадава 6б1 тражили, а сажал6н1н е достоино , што ни еданпутг Н1е сг пј)ВВ1мг гранама онако, као што бм требало , постуизно. Н1;ки су ауктори поедине части добро износловали, ако 1имг се вредноств збогг тога и умалнва, што нису изг онм грана разв1ене, кое необходимо ®предходити моран). — Да бм се оваи недостатакг надокнадго, сг кслпкимг трудомг преводе се страна и по већои части само такова дкла, кон се у вћ1шимг школама нредавати могу, и служе за ступн'1; кг већемг изо (!ражен1ћ). Наизнатшимг д1*>лима ове струке принадлежи учебнми течаи чисте и употреблбне математике одг I. Н. Дед1еца. Прва частг дћиствуе о аритметики и скоро е на св{;тло изишла ј друга кон алгебру садржава , скоро ће издана бмти ј аукторг е већг и геометрјго иредузео преводити. У Варшави већг еданпутг жел^но очекивано дћло Мацјеовскога: Полвска до 1Г» в!;ка сг оиксомг ондашнБи навада и обичаа у 4 свезке на свИтг изи!,е. (Огес1а« шк) д) Ф р а н ц у з к е. Шз1о1ге ро1Шс[ие с1ез реир1ез шизи1шапз сЈершз Ма1тте1 јиз^и'а поз јоигз, зтЧ-Је Је сопз!с1ега11опз зиг 1ез с1ез1теез Ги1игез с!е ГОпепЈ. Рапз, Ј. КепоиагЈ е1 Со., 1842. Овогг за источно п1 >1тан1; доста важногг дћла аукторг е Д. I. Баррау. Онг у дв1;ма свезкама на великои осмина говори о оннмг дога^аима кои су се у течато 12 и по вЈкова сбгми, и то не само кодг Турака, него и кодг осталвг мусулмански народа. При томг изасннва мн'1;н1е свое и о будућности изТока. Да е Турска, ааедно са свопмг аз1атскимг и африканскимг областима на то опредклћна , да буде добћ1ТБ четири велики еуропеиски сила , — о томг онг нимало несумнн — ако само Французка свое саизволћше дати узхтћ. Онг вели: ,, Французка неће моћи у ступити: 1) Рускои: Цариградг, 1^ои е клмчг Дарданелла, Влашку и Молдавску, гд{; е она свое покровител1ство већг укрЉпила, и навп .сле Срб1м, Бугарску и Румел1м, сг Ч11шг станов-