Пештанско-Будимска скоротеча

199

иицима она е како у обзиру славенскогг племена, тако и јг обзиру в^розакона сродна ; 2) Аустр1и: властв, да си по Дунаву у црно море путг отворн , и слободу, да ту у свако доба са свима морскимт. сидама трговину води; осимт. тога Босну и Турску Хрватску, Херцеговину и Арбанску, рЈзчго п;ћлу източку обалу адранскога мора ; и 3) Енглезков: Сиргм, чимг ће она у стакћ поставлћна бити, да се управо ст> Индшмг саобраштава ; арапсК1и Иракг, што !ои положаи на персискомт. мору дае, и наиаосле Д1арбекрт. и Месопотам1Н), што 1»е Јои увћкг средства набавллти, да на Руску изт> близа мотри, и свои собственми угокт. на Перс1к> задржи , кон се сваконко у политичнои сфери Енглезке двизати мора. — Кадт. се то учини и све силе по сво!ов волви намиресе, праведно 1>е и потребито бмти , да и нашимт. правама силу дамо, и за наст. саме побринемо. Шта мм участвовати можемо ? Истми положаи нашч. на то одговара. При нашимг двонкимг своиствама као континентална и морска сила, за насг е одг едне важности , да се кодт. ку^е одт. новм нанаденјн осигурамо, и да на изтоку какву позиц1к) узмемо, кон ће наст. у станЉ довести^ да нашимг флагама на средиземномт. мору цћну дамо, нашу трговицу сачувамо, и да утоку осталм сила цроТ1шом1 ;р1е држимо. Мм нимало нетреба да се \зтежемо 3 да си на копну присвоимо наше старе раинске границе, кое су намг уговори одт. год. 1815 на чако неправеднми начинт. отели, да узмемо Египетт., кои } будући е сђ едне стране према осталммт. трима силама наше източно учасТ1б, ст. друге стране кч. тому служити може, да нашу цв1,таи>ћу населбину у Алгиру закланн , кон бм иначе наннден1нма Енглезке сама оставл!;на бмла. Ово нама принадлежи по самои нарави, и Еуропа недазећи на свого одт. давна познату злу волто , имаКе се бонти, тому се противити , чимт. докучи , да нћни собствени интереси изклјочиво одг овогг обстолтелства зависе. " (М.Г.а.Е. Ј. А.) ГЛАС ОНОША. Родолгобиви принесци на фондт. школск1и подт. руководствомг депутац1е находеКШ се. У готовомт. новцу б. вр. 1овант> БешлиКг 10 фр. Симо Калићг 40 фор Маноило Лгобоевићг 10 фор. Васил1е ЛепоиковиКг 10 фор. Аврамг СимеоновиКг 10 фор. Димитрје у. греновићг 20 фор. 1овант> ЦрвенперковиКг 20 фор. Димитр1е Котуровићг 20 фр. Андр1а ЖивковиКђ и Живанг МартиновиКг 109 фор. Нв. ц. и кр. ап. Величество благоизволило е дворске сов-ћтнике и државне референте, Карла ба-

рона Хицинтера и 1ована Вавса одт> Штаркенфелза, дбиствителнмма државнммт. совћтншгима наимилостив!е наименовати. Н б. ц. и кр. ап. Величество благоизволило е 1осифу Сихеру, заклетомг Адвокату } и 1овану Сихеру з пештанскомг гра1,анину и трговцу наимилостиВ1е допусти, да презиме свое промену у Сендефи. Пешта. (Патр1отична шпекулацја). Као свака страств, тако е и патр1отизмуст> сг интересомг скопчанг; а особито овде у Пешти, гд^ толико патршта има, одвећг се шпекулира ерг на вруКу лгобавв кг отечеству мећесе контрибуцЈа. Зато се у Пешти продаго: нац1оналне клфле, нацхоналне цигаре, нацшналне поше нацшналне зеке, нац10налне капе и т. д. • овде се купа у нацшналнммг илиџама, сћди се на нац1оналнммг столицама и т. д. (нац1оналнмитеатерги нац1оналНБ1И езикг н!е у моди). Али не давно е нова шпекулацја одкрита, кол потребуе патрштизмусг пештанскп грађана. Н1;ке варалице ползовахусе одсуствЈемг младогг маџарскогг списателн ( Ст. одгГ.) кои е садг у странвшг землнма, и послаше нћгово скоро издано д'ћл о: ГЧетгеЉедипкгб! (о нашои маџарскои — народности) многимг овдашнћимг поштенммг трговцима и грађанмма сг писмомг, кое е сг аукторовћ1мг именомг и нечатомг снабдћвено бћ1Ло , молећи исте, да но свомг познатомг подкр^плЈ".Н 1 К) СБакогг отечественогг предпр1аТ1н приложено дћло за скупе новце узму. (Р. Т. В.) Пешта. У)1а§ припов};да, како е еданг угурсузг ономадне у кралћвскои улици едногг господина превар1о. ХитросТБ овога исгина н1е нова } али о -т петг доказуе, докле су већг овдашнБИ ритери индустр1е у свомг слободномг художеству дотерали. Сданг господинг } говориУ11а§, идући горереченомг улицомг смотри кесу, гди на землви лежи, и хтеде го подићи, ал' га окретнћ!и чувутинг у томг предвари, и наодакг присвои. Прввш, кои е кесу нашо, искаше го себи, или баремг да штогодг одг нЈ; добме, у толико више, што е кадг е чивутинг кесу отворш, у нбои великш печатнми прстенг смотр1о гди се блиста. Чввутинг му хтеденаипре петг после десетг фрринтШ да даде ■ наипосле едногг, кои е случаино (!!) туда прошо, запмта, шта одг прилике прстенг вреди, кои га на 90 фр. оц^ни , на што онаи, кои е првми прстенг нашо, после дугогг договаранн рћшисе, да чивуту за прстенг 40 фр. даде. Тако радостанг сг прстеномг отиде, но мало кашнћ дозна, да е истми текг позлаћенг бмо. Изг Пеште 16 т. м. Одг 14 т. м. до данасг овуда е прошло у 19 лађа ране за горкћ пред^ле: пшенице 21.300, ечма 3.000, зоби 29.600, репице 7.500, наполице 6.500 вагана.

С