Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТДНСК0-БУДИМСКН1

01Р О^Т

год. I.

И 3 Д А 6 ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

ЧетвртакЋ, 22. Октоб.

Число вб.

ЈЖ2.

Ц В Ђ Т о д В. Ж и в к о в и ћ а. Ничи } ничи крине 6:1;ли , Дивни и,в1зтс мои, Над тобом се суза блиста Лмбавника ои! Ничи цвЈзте чело главе Ладног гроба ах, ГдЈј почива драге мое ' ОсвеКени прах! г 1иста лмбав нек те сналш И сунашца зрак, Зора нек те росом пои Ноћде кр]зпи мрак. Ти си залог од лгобави Мое драге дар, Ах у теби тужан гледим Ш ног лика чар. Ничи, ничи рад' ут]зхе Бћли крине мои, Рааливаи ми лгобкост раиску, И вћчито стои. У Панчеву Окт. 1842. противомнћше на мнЗзше о Србско - народнммЂ школама у Хорватскои, обнарођено у Календару НовосадскомЂ л. 1841. Господиномђ С. одђ Ш. (продужено) Добрши светопочившји АрхшастмрЂ , изда за тммђ иа свое Свештенство КопсЈстор!ално заклгочеше, да ни еданЂ Богословјго совершившхи КлирикЂ за Д1акона, ни Дхакоиђ за Свештеника прво рукоположенЂ б&1ти неће, дохсђ не буде учител^МЂ иаимагЉ

едну годину у селскоМЂ Србско -народномЂ училишту , гди онђ или за плаћу , или паКЂ, овако иаводећи (у окружномЂ свомђ писашго) „Аш ( е и туне" учителвовати мора. Наравно да е лЈпђ бмо поводђ , а и сама помоћљ, за дати почетакЂ школскоме заведешго. И како се тада знатио число овм школа завело, тако се и данасЂ шшђ по многимђ мЈстима наше ЕпархЈе све то вмше заводи. Краснми успЗзхЂ д-ћчице у науцм, и Ш.10ВММЂ читан^МЂ и полн^МЂ умложена слава црковна, толико побуди оне нарохЈане кои су се наивмше отрмцали овогђ школскогђ заведеши— да су после сами молили, и братили, да се и у ншовммђ парохјама подобне школе што скор^е заведу, ерЂ иш. се коснуло и душе и срца, видећи како е елавно по другимЂ црквама, гди д^чица, гоче, штонорЉчћ, одђ говета дошавша, л4по Бонпго службу одговараго, Апостолђ читага, и у стихаре облачесе као Аиђелци. ОваковммЂ дакле прим ^ромЂ и склоносћу наипосле са сбимђ воскресну и у нашои ЕпархЈи Србско - народне елементарне школе у л. 1832 , по волби Нбшвогђ 1мператорскогЂ Величества, по волби блаженопочившегЂ Арххереа Лукхана, и по волби самога народа! Дакле слободно и безЂ свакогЂ зазора смЈмђ ц^ломђ нашемЂ роду СрбскомЂ радостно обххвити, да у нашои Карлштадскохх Епарххи , (ако ххе кон вмше) заиста 50.