Пештанско-Будимска скоротеча

202

Србско-народни школа наодисе:*) СадЂнека се изволи упјфити Гд. С. оД1> Ш., да кодђ насЂ има вмше одђ едне школе на 30 парох1а, и скоро една школа на двЉ парох1е; а тако и бмва, сматрашћи знатнми брои подпарозпа ( 5иБрагосћ1а ) , кое едну цркву и едну школу имам. Каже Гд. С. одђ Ш. една школа на 30 парохЈа, и то жалостна. НезнаМЂ шта ова значи жалостиа? Но совршено знамЂ , да су наше народно - Србске шкоЛе , самммЂ своимђ ВНутреНБИМЂ станћмЂ, у добромЂ поредку. Подвржене су правленЈго школске Ц. Кр. Дирекц1е, као и надзирагпн) мирски и духовнм властш. Шта вмше, на многи м*ћсти су начинћни школски домови, и покраи НћИ огра^јенм вртови , са различнммЂ млад&ШЂ садовима, гди се уче д'1'.ца дрва калемити. Имали то свака и нЂмецка трив1ална школа ? Нема ли гди школскогђ дома, сваК1И парохЂ уступи радо у свомђ дому едну собу за школу. Ученицмма овм школа поклана царскш ЕрарјумЂ спшда .те кат1хЈс1се, свештене исторшце, и мале , латинскимђ словима печатане, букваре. А родителви свохои децм купуш радо наше букваре. Свака кумпаша дае 6 хватова дрва за гр!;;ш1; школе, а 4 хвата учителш. И сами учителви овдаитнБИ добро су плаћени, т. е. по соразмћрности и величини парохЈа , или подпарох^а, неки са 200., неки са 180.,— 150—100 — 80 — и наиманћ са 60 фр. сребра иа годину. « — Кодђ насЂ су мб1слимђ и зато 10 шђ превосходнјб школе, што унтерофицћтри већ.Ђ нигди незаступам мјзсто правителнћг учителн , него учителшш Дхакони, Клирицћг, и нгћмецки школа спомоћницм, и то све СрблБИ, кои свакогЂ времена почивана, иду на 2. м$сеца у ВеловарЂ , и тамо кодђ ц . кр. Директора уче педагогш и методЂ. Кодђ насЂ има у овимђ школама и ученика подоста, иегди 30. , негди 40. и до 50. (конацт. слћдуе.)

*) Тко о овоме носумнн. нека се изкћсти службеНБПиг начпномг, или нека се потруди иро!.и крозг нашу Епархпо ; пакг. ке се увкрпти.

ПРИЗНАНђ УБИЦЕ. (наииосе е у еднои тавници) (изг Бечкогг Зрителн (2изсћааег) за год. 1841.) одт> Ђорђа Поновића. 0 шпанскимЂ и французкимЂ ратовима слунпо саМБ као ЛаитнантЂ у енглезкои воисци. КадЂ е мирЂ учин +.нђ , вратимсе у мок) домовину, и станемЂ у господарство одђ малогЂ едногЂ добарца , ићколико мила одђ Лондона далеко , кое е моши н (ени припадало. 1ошђ ову последнго ноћг. само имаМЂ живити, и нн) ћу тако употребити, да голу истину о страшнои моши кривици испов^димђ , и овде спишемЂ. К никада нисаМБ бмо простосрдачанЂ и чистђ човекЂ одђ честолгобивогЂ и доброд1зтелиогЂ духа , но свагда смућенЂ , невћранЂ и завидлБИВЂ. СамЂ о себи ово говоримЂ, као да самБ ве ^Ђ на онои страни гроба ; ерЂ докђ л ово садЂ пишемЂ, уелатЂ кодђ ноћногЂ свогђ посла ИЗВ1Н пћсме, а бледми мћсецЂ крозЂ редке облаке помолш е свое лице, те гледи у скоро ИЗКОПаНБ1И 1'роб'Б , МОИ гробЂ , у КОИ ћу се до н'].колико шшђ нднбг часова суновратити! Таки после могђ повратка у Лондонђ братЂ мои нагло се разболи. К самБ слабо зато марјо • ерЂ кадЂ смо већЂ свршени лгоди постали, скоро смо се отуђили 6 бгли. БратЂ мои бмо е простодушанЂ и благороданЂ мужЂ, кога е сполашностБ и моралБ свуда много већма умилнтшмЂ чинила, него мене. И сами они, кои су се нћму за лшбавБ мени придружили, наскоро одђ мене одустану } и двуда су се после нвно чудили, да два брата и т$ломђ и душомЂ тако нееднака бћ1ти могу. Обоица се оженимоно и та нова свеза шшђ већма насЂ раздвои. Братова жена познала ме е, и врло добро изм!)рила. НикадЂ се ше горка завистБ и мржнн у мени предЂ овомђ женомЂ мутила, да ми н!зно ладно, строго , сђ неописанммЂ презрћшемЂ на мене управлћно око прим&тити ше дало, да е шши мрачна таина иевалчлогЂ срца могб позната.