Пештанско-Будимска скоротеча

203

Права радостБ првми путЂ е на момт> бледоМЂ лицу горела, кадЂ самБ чуо да е оиа умрла. Чиии ми се, као да е страховито предсказиваиЉ оног1>, што е после догодидо се, црнми онаи облакт> нвне мрзости ме"ђу наст> терало} јошђ видимђ леденБЈи укоченЂ н 4 нђ погледЂ на мени, одђ кога се грозимЂ као одђ страшногЂ ст } да ми се крш> у жилама смрзава! Она е одма умрла, како е едно д^те родила, и одђ то доба могде су четирЂ године проЈи, кадЂ мои братЂ у поменуту болеспЈ падпе. КадЂ е видјо да ве^Ђ помоћи нема, дозове жену мого кђ самртнои постелби своши, и препоручи ши у матернЈ старан^з мадога смнчи^а. Ц$ло свое добро остави томђ д1>тету, а у случаго, ако бм оно умрдо, да мон жена исто иман1> наслЈди. Посде е и мени нЈкодико бдаги братски рЈчш изговорт, но одђ сдабости морао е престати, и пустисе у дубокш санЂ, изђ когђ се више пробудт ше. Мм нисмо дЈце имали, а обе етрве особито су се нЈжно лгобиле. Зато е наипосле то дкте мон жена тако радо имала, као да 10И е рођено чедо бмло. Особиту е наклоностБ п лгобавБ гоида она прама дЈтету, кое права слика покоине матере великиМЂ и слободнммђ очима само е у мени потаино неповЈрен+1 и мрзоств поджижадо. Немогу управо казати, како и кадЂ самв се о томђ ув:ћр1о ^ ади врло често самћ н$кш немирЂ осе_ ћао у присутству дЈтета. НнкадЂ се небб1 дубоко у црне МБ1сли пустт, па на еданпутЂ очи горе подиго, да небБЈ погледЂ пћгове матере ладанЂ, намргоЗјенЂ и презригеланЂ у н Љ говбшђ мирно и заМБпилЉно на мене управд Ј зибјмђ очима спазш. КадЂ 6 бт самБ сђ нБИме 6 б 10 , одма 6 бт се онђ вратма окренуо, на мене наипре св 4 тдб 1 И оштарЂ погледЂ бацивши. М б 1 смо се едно другогЂ клонили , и мое 6 б 1 само присутство веселБТи гласЂ н±говђ у дубоко ЈутанЈ преврнуло , и на н1згово умиднто весело лице навуко 6 б 1 се тада, кошто е мени се чинидо, срдигЂ с!,пђ н Љ гове матере.

Монсе 6 б 1 Т и да одђ самогЂ себе истину крЈеМЂ , ад^ нев^руемЂ да самв онда и наиманЈ у нам ±>ри 6 бјо д ^тету вреда ) чинити. Истина да самн почео разммитлнвати , како 6 б 1 за мене, кодђ малБ1 мои прихода, нЗзгова смртБ одђ користи бБЈла, али ни поммслш нисамБ, да то, што саМБ иначе желјо, на сиду урадимЂ. Но посде е све еднако ндно то чувство у мене се увлачидо , и наипосле са свима желнма, иадеждама и МБ1слима моимђ тако прирасти, да се већЂ више о тврдои одлуки ше радило, но само сеначинЂ и прилика тражида , како ће се проклето д^те убити. Ме^ђу тимђ докђ е то у мени се кувадо, иисамБ мого сносити , кадЂ б бт д^те опазило, како га крадомЂ изподђ очш погдедамЂ, и како ми зао демонЂ кадкадЂ шапне." како е дако ову сла6ун$жну гра ^у срушити. Често саМБ у башчи за дрветомЂ бдизу прозора одђ собе стоно, у к010и е онђ на кдупици кодђ ногу мое жене сЈдш, и лекц1Ш учш 5 тада 6 б I закрвавш очима на мало нЉжно т &ло нЈгово; и свак1И путЂ бм презнуо, кадЂ 6 б 1 кои листакЂ са дрвета пао, као да 6 бг ругагоћ' ми се шапућао: „убицо!" (продужићесе) ПУТЂ ПО СВћТу. (Продан жене.) У Вигану (у Енглезкои) опетт. по старомг обмчато мужћ е жену на вашару нродао. Нађесе лгобезникг, кои е за нго дао 26 шилинга ( 15У 2 фр. ). (Слћпачки сватови.) У Лшну овм дана вбнчали су се двое сл 1 јпмј међу зрителвима (?) бмло е впше сл!;паца. (Паризг.) У време Филипа л Љ погђ у Паризу е бмло само два Адг.оката, а садг има 1400. (У Москви) има 350.000 жителн, и то8000 више мужки, него женски. (Сирома сл ћпацг.) Пре нкколико дана у Паризу доЈ)в судЈи еданг лекарг оч1го, да тужв нћкогг слћпца, кога е жена са штапомг у руци довела, и кои е текЂ склопл};не очи имао. „ К иштемг" рече лекарг. ,,одт. овогг. човека 60 франка, што самБ се лечећи га труд^о." Кадт, обтужеиогт> занмтаго, зашто неће да плати, одговори ; Л самћ сл Љ пђ , и то сасвимг одт, главе до пете.