Пештанско-Будимска скоротеча

224

д) Тал^апске, У типографш Мехитариста, на маломг оТоку св. Лазара кодђ Млетака, излази садт. една одавна веКт. преправлћна сбирка арменски историка, одг 4 вћка до данаппЉп. дана, у тал1анскомг преводу сг примћчан1ама. управлннУ цклога дћда, кое Ке одђ прилике 24 кнвиге износити, примјо е иа себе неуморнми, марлвивБш наш! Н. Томасео , кои сада у Млеткама своимг знаностима живи, иза како е дуго време у Тоскани в Французкои бораВ10, гд-ћно е свое изврстио дбло Б1210папо Ле1 81110тт1 КаНап! сготов1о, и правммг рудникомг тал^анскога езикословлн начито. — ИсторЈа Армете одг створенн св!зта до 440 п. рођ. Хр, одг Моисге одт. Хорена већг е изишла.— За насг Славене ово е предпр1ат1е врло важно, будуЈш се зна, да су многи арменски списателви и Славене напоменули у своимт. д'1 )Лима , но д'1;ла нвјова бмлху досада славенскимг историдима неприступна. ПУТЂ ПО СВђТу. (Снрг од1 кромпира.) у СаскоД садг има сира одт. кромпира. Обаресе добри 61;ли кромпири и изтру на треиици. На три фулте оваки кромпира узмесе една фунта кисела млека, и колико е ну?кдно соли: све то се помеша, и читава три дана суши, затимг се на ново меси, па после 10Ш1. 14 дана еуши, и тако се добме сирг. Што е стар1и, то е вкуснји. Уцрвллтисе никада неможе. (Индустр1елна знаменитосТБ.) МеЈју даровима, кое су генфске државе Н б . В. Кралвици прускои послале, заслужуе да се напомене художествено начинћнт., и д1амантима украшенг сатт., кои е едва толико великш , као сребрнг грошићт,. ( Ц а р и г р а д т,.) Тко жели у Стамболу 1ошг што одт. турскогт. обмчан видити, нека похити • брт. варошв се свакш дант, све већма и већма изм^нме. ПреЈ,ашна турска ношнл готово сасвимг е изишла изђ обмчан, и готово се само французко и полакг турско одћло по улицама види. Младми Султанг наивћрна! е образт. свогг царства. Онг већт. садг подобаш. е човеку одг 40 година 3 тако су га рано измождиле необуздане страсти. (РЈ5дко з д р а в л 15.) у Манилли у провин11,ји Малаги живи едаш, стогодишш.ји старацт., кои е 70-те свое године трећш путг се женш. Наимла^е му дбте садг тект, у 11 годину иде. Онт, јошг. безт, наочарш брзо чита и пише, и иначе е крЉпаки, и радинг.

СТЕЧЕН1Е за перву Граматјческу Каеедру у народнои Карловачкои Гумназ1и. СтупагЉмЋ Г )Б1сокоученопЈ Г. 1оаннаПантелића, досадатшгЈнчз Профессора у Гумназш овдашнвои, на зваше пограничногЂ школскогђ Дтректора у славнои Бр ^гади Панчевачкои, остала е у реченои Гумназп! празиа Каеедра 1-е граммат1ческе Классе. За снабд^ти исту Каоедру сђ вреднммЂ, и способнммЂ лицеМЂ, заклгочт е ПатронатЂ гумиаз^алнми у засћдашк) своме отђ 14 овогЂМца, нвно и 17. и 18. феуруар1а 1843 дер ;кати сеимуи],е стечеше (КонкурсЂ) отворити. Са овомђ КаоедромЂ свезана е годишна плата отђ 600 фр. В.В. и 6 хватш дрва за ватру. Изискуе се пакЂ отђ Г.Г. Кандјдата, да су ф1лософ1ческе науке са превосходствоМЂ совршили, — да кролгћ Лат1нскога езмка, кога :ћв предавати , и Нћмецкш, на комђ :ће онаи, и проче науке предавати, и Србскш, на комђ ће и еданЂ и другш толковати, совершено познаго. При томђ мораго они о свомђ досадатшгћмЂ честномЂ, и хр]спанскому закону, сходномђ а;ит1го, као и о савршеиго фјлософски иаука, и о своши досадаппњои званичнои служби достов^рна доказателства са своима прошннма Патроиату поднести, и на уреченми данЂ устменомЂ, и писменомЂ испмту предЂ опред^ћленоМЂ на то К оммгосшмђ себе подвергнути. Совершено знаић Ма^арскога , и Влашкога езмка сматраће се за особиту препоруку. У Карловцм 19 (31) Окт. 1842. ПатронатЂ ГумназЈе Карловачке.

Листт, оваи излази два путт, у седмици } скакогт. 1 1етвртка и [Једел |; } Четврткомт. на по табака ст. образома, ношива , а Неделвомг на читавомт. табаку. — Предплатита се може на свакои ц. кр. пошти ст. полгодишн! омт. цЈ.номт. за изванске 5 фор. ер., за ГЗештааце 4 фор. 36 кр. ср., и у експедиц1и ПештанскоБудимскоп. Скоротече, находе^оД се при учредничеству у Пешти у Бедемскои улици (Ваз1е1 Саззе) Кго. 349.

У БуДИМу, Словима кр. Свеучилишта Пештанскогг.