Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТ А11СК0 - БУД1ШСК1И

ГОД. I.

И 3 Д А 6 ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТРЛ. I.

Неделл, 1. Ноембр.

Число 06.

1№.

Е Д Е Гј|1 А на смертв Вмсокородногг Господина САВВЕ ТШКМЛИ ОДЂ КЕВЕРМЕША И ВИЗЕША, свЈн) права доктора, на свеучилишту пештанскомђ горидичногЂ факултета члеиа, унгарски права заклетогЂ адвоката, ц. кр. сав^зтника , златне оструге витеза, и више славнм варме^а прис^дателн о д т. Николе Бороеви^ћа. Златна лиро! у црно се зави, И достоинствомђ чрезвичаиннмт. славп Обшту тугу за савг србскШ родЂ; брг тко никадг заплакао н1е, Благодарне данасг сузе л1е , И управлн ладномЂ гробу ходг: Гди наивећш Сербинг нашегг свћта Подт. вћнцима неувелогг, л,в1;та Лаж и да ужпва в^зчнми мирг ј Нћму исте Град1е и Музе Са Генјемг Сербскимг л1го сузе , Само хорт. ан^елскш слави пирг. И с1. блажени пое алилун! Гди свегг раа милогласна зуа Окружава Саваота тронЂ, Да награди душу нашегг С А В В Е Сг благословомг заслЈ -жене славе , Кон краси Србскји Пантеонг. Отди, маике^ смнци, браКа, сее ГледанЛи вмсоке трофее , Основапе крозг. презћлнши трудт,, КоегЂ САВВА ТЕК.ЕЛШ милми Жертвоваше по душевнои силп , Да одр.рати одт> насг свакхи блудг.

У Араду, Бечу и у Пешти, Као шчедрми родолмбг и вештми, Крозг плачг веле : помилуи га Богђ ! И наше ће нћга д:ћп,е д'ћца Почитоват' као отца и светца , Као милогг просвЈтителл свогк. ПОВђСТБ ВђРОИСПОВђДАНЛ, одг * ** * Отацљ КЂ Смну. 0 самомЂ в ^роиспов^данш, смне, сотимђ , што самв довде говорш и казвгвао, бмли бм готовино о иовђсти в±роиспов$данн остае намЂ јоштв важно разсуђен^. Све оно, што самв ти о в-ћроиспов-Јздаим говор10, свакш правми МудрацЂ данашнБИМЂ даномђ в±>руе ; но оттуда не треба да ммслишђ и држишЂ, да е ово станЉ и оваи начинђ вЈзроиспов^данн одма у почетку, свуда и у свако време у томђ савршенству бмо, у коМЂ 6 саДЂ: ербо да е то тако бмло, то бм морао бмо самЂ Богђ роду човечЈемЂ, одма тако , као што е садЂ у свои обшириости казати и сприобштити. ПритомЂ нити ћу да испмтуеМЂ и истражуемЂ, да ли е то тако и могло бмти; но само прИм1зчавамЂ , да овако†начинЂ лгоде кђ в4роиспов±данго водити, ни наиманЉ се не слаже са онммђ начиномЂ, коимђ е Богђ по свимђ ДругимЂ странама човечш родЂ кђ тому ВОД10. Нигд1з бо неима прим!зра, да е Богђ лгоде, буди на комђ мЈсту у саданјз, нбјовогђ ма когђ станн савршенство наедаредЂ самсобоМЂ и непосредственно положш.