Пештанско-Будимска скоротеча

218

По сви предЗзлм свЂта морао се паче родЂ човечш изђ дублБИне праха незнанства на вмсину садаштЛгг. свогђ савршепства, сђ велиКимђ трудомЂ и напрезанбмЂ подизати и подигнути , на коши садЂ стои. Сва проча наша познанн или науке бмле су кадгодБ у много ман ±мђ савршенству, него што су садЂ, а исто е тако и сђ наукомЂ вЈроиспов^данн бмло^ шта више, б&хло е време, кадЂ сви други наши наука, дакле и науке в^роиспов^дапн ни бмло ше. И ова е , то естћ, наука в!;роиспов15данн, посао човечхегЂ ума , као и проче науке и вештине. Богђ е обдарш човека способносћу ума, простро е около ове кнвигу природе, и реко : читаи ову, пакЂ ^ешЂ мало помало изђ илћ постигиути и изнаћи оне истине, кое ће ти наидрагоцћнше познанЈ бмти! Лгоди су читагоћи ову кнвигу природе заиста и нашли у нбои вЈропсповЈдана истину , нити има на ц^ломђ кругу земиомЂ другогЂ в$роиспов:ћдана осимђ природногЂ, кое е изђ сматранн сполбногђ св^та и насЂ самм изузето. Какогодг. што данасЂ рађагоћи се лгоди не доносе са собомЂ на св&тђ чиста потштјн о в^роисповЉданго, тако исто и првммЂ лгодма н1е в1зроиспов^дан^з непосредственно придано и открмвено. Но безЂ сумн^ морали су лгоди врло дуго ту природе кнвигу читати, докђ су до чистогђ и нсногђ поннт!« , о вћроисповЈзданго дошли. Тавно е бмло прво поннтје о Богу, на кое су наскоро наишли, а наи ^и су морали, како су согозђ између причине и д1>иства посвуда открмли. Понат1е о свемогућству бонпемЂ бмло е прво, кое су изнашли^ да е пакЂ Богђ мударЂ много су касн1е постигли, а да е Богђ свимђ своимђ створенвма отацЂ то су шштђ каснЈе дознали ј и т. д. Кошмђ имђ се М ^рОМЂ разумЂ изображавао, томђ имђ е мћромЂ и в^роисповЈдан^ лсше б&1вало. Наука е; вЂроиспов^данн ошјЈМЂ истммђ ступшшмЂ напредовала , коимђ и све друге науке. Особито е то бмла наука вБ1соч1егЂ природо-или естество - словхн, при комђ се н1е сматрала само

поврхностБ ства^ш, него се проницавало у саму внутренносТБ ,— и наука самогЂ човска, при коши су овога силе испБЈТБхвапе, и по овћтма нЈгово право опредЂлепЉ изво^ђено, чрезЂ кое е наука в"1;роиспо:гћданк получила праву свого исностћ. За изобразити паКЂ ове две науке, сир1>чБ: природословхе и човекословхе тмсућама е година потребовало. Искуство и позорствоваић бмло е единми путЂ , коимђ се до изобра;1 ;еп п ове две науке долазиио. Али колико е ТБтсућама ТБ1су;ћа искуства и позорствованн нуждпо бмло, докле се изђ овб1 што заклгочити могло! ПакЂ опетЂ колико се путш лажно заклгочавало, и колико е ТБ1су^а новб1 искуства и позорствованн изБ1скивало , докле се оно лажно заклгоченЈ , као лажно признало и исправило ! Писатисе нхе знало; а кнвиге печатати 10ШТЂ манЈ. Мудрацћ!, кои су природу и човека искушавали и позорствовали, умирали су, а сђ НБИма и НБЈова искуства и позорствованн. Неки су отђ овм хоштб за живота искуетва свон устменнћШЂ припог,};дан^мЂ мл.аЈ)ИМЂ своимђ сприобштавали. И овако су постала училишта мудраца, и овмма скоро све благодарити има вЂроисповЉданЉ — свое и изображенћ. Но колико е стотина година протекло , докле е све ово до тога дотерано! Чисто и нсно природно в^роиспов^данћ, каково МБ1 садЂ имамо, естБ д+јЛо, на комђ су тћтсућостручни умови човечхи радити морали , докђ су га свршили. Но и естБ између свхго дЂла имђ таково, кое чозечеству наивећу честБ приноси. Ово вЉроиспов^даи!". природно премда е, као што ти реко, сБ1не, едно единој но на кругу земномЂ находисе ово подђ неброено раЗН51 видовб1, У свакомЂ овомђ разномЂ виду добмва ово различно и име. И зато ^ешЂ у напредакЂ о многимђ в ^.роиспов4даиБМа слушати} но то ти ништа шкодити ие^е; ербо и да ш е хоштђ толико , опеТЂ свакомЂ за оснобђ служи в1зроиспов1,дан}; природно. Л ти мбхслимђ садЂ о раЗЛИЧНОС1И