Пештанско-Будимска скоротеча

227

предсћднииа тужно му станћ утишати мого Н1е ,но Ј ошђ већма вумпокЈавао. Пред.скдникЂ. Тв! си око цоноћи. напном-ћдрумуухваћен!.: што си се туда скитао? Д 'ћ т е.Сстћ госиоди.не пр едсј;дниче.. то ми в казано.... али а знао нисамв ... Одвећт. ми 8 ;као! Пр. Но требало бн да знашт., да очино обталиштв безт. н-кговогт. знана ставити несмешЂ* Д јз т. Д самћ 10ш1> изћ Јотраодх куће отишо.врч. самвврло неорећанЂ бмо, иа у вече се нисамв смео вратити. Пр. Тм велишт. да еи несрећант. ? Валђда отацт. ст> тобомт. оштро поступа... туче л' те? Д'ћт. 0 Боже! дакако, итоврло често ! — врло честој П р. А зашто те туче? Дћге ништа неодговори, но само о горке сузе низте . образе /пло. Нр. Умирисе, мое д'Ј.те! Небоисе, само ми кагки, има л' право отацЂ што те б!е! Д-ћт. Нема, г. предс-Јздниче ! н све чинимђ, што му годт. езћ 0ч;1о видити могу; а исто тако идемт. у шволу, к о и мон братт.; учителђи су самномт. задоволђинН незнамт, чиме отца тако срдимт.; ал' онђ меке н^воле као брага могт.. Огацт. дћтета доведенЂ буде, да свћдочи. Пр. Ваше е дћте као скитница ухваћено: зашто е побћгло одч. васт.? Отацт.. Л незнамг, г.предсћдниче ! Пр. Д ћте каже, да га нисте лтбили , да сте га несрећчмиЂ чинили,и безЂ узрока били. ОтацЂ ћути. Пр. Говорите! — Дћте тако добру и умилнту сполншностб има , да се нћговммђ рћчма сасвимЂ в^ћровати може. Ако в истина, што каже, то намЂ се чини поступан'ћ ваше неноннтно. О т. Г. предсћдниче! мон противна вола споама н-ћга нча е одђ мене, а не-

могу то д "1п з лгобити , макарЂ што бн радо хотћо. Сасвим-ћ ми 6 немогуће. Пр. (збилђски) Ки вданЂ паметант. човекг тако неговори. О г. Па о;1етЂ в тако! II р. Излвите нам к узрокЂ ваше мржнћ. Мора ге ма кака†имати. О т. Рођен г ћ д-ћгета тогђ стало 6 живота матере му. То немогу забор авити. КадЂ га годђ видимЂ^понавлн ми се жзлостб за нђомт,. Пр. То ваМЂ в;1;руемо; ал' опетЂ треба да паметно радите. Зарк в д ћте вншои несрећи криво? От. IIВ1 иматеправо, г. предсћд! ме! али нисамђ доста господарЂ одђ самога себе. II самђ лвдбјо мок> жену изнадЂ свега. Пр. ВашЂ зато треба да паклоностк обоемт, дћгету имате. От. Истина, ал' мржшо обуздати немогу. Пр. Пемоите опетЂтако говори! Ако нисте господарЂ одђ мржнћ, то треба да господарЂ одт. ваши гибана будете, и то се неможе опростити, што малогЂ непрестано б1ете. ЗарЂ га нетреба доста жалити' штое матерђ, а сђ нбомђ и лтобав^ отца изгубЈо ? — Хоћете л' д -ћтеопетЂ кђ себи узети? Ог, Дабогме , г. предсћдЕиче! Пр. Мо добро пазите.... кад-6. га натрагЂ узимате, заедносе и обвезуете. да ћете сђ нбимђ праведно и благо по ступати. От. бстђ г. предсћдниче! Пр. Немоите више родителчске дужности зоборавити; па идите сздђ сђ д г ћгетомЂ кући. — Знаите такођерт, *да 6 иаиболђШ начинЂ драгу покоиницу поштовати таи.кадЂ н'ћно заосгавше дћте срећннмђ учините! — Сећаи гесе рачуна, кои ћете нђои предЂ 6 ожшмђ пресголомЂ о д^ћтету дати морати ! ОгацЂ нко побЈђенЂ обећа предсћднику, да ће сђ оба д-ћтета равномЂ н^ћжносћу поступати. П р. СудЂ 6 готовђ. ОтацЂ оде сђ д'ћтетомЂ, више га пут»и топ.10 за рливи'".