Пештанско-Будимска скоротеча

233

петрбуржке околине кадарт. бв?о носити. Погледаи ге, какве кесе наши мћнбеници вуку? А нашт> коч"шшЂ? Швл'н4иуџак*& брашна одт. 360 Фунтји као кокошш нв ? Онт» га счепа, баци га на раме, безт, да се и наиман]Ј намршги! Славнми Атлето Рапо припов-ћда намт>, да е у свомђ д'1јтинбству слабћ 6б10, ал' га е н-ћговв Јчителг. гошо, да в све веће и веће терете дшао, те тим-в су му се начиномт. жиле окр^пиле. Онт> е сб почетка нбуке у вб 1 сб бацао, па на посл!;дакт, е томого и ст* танетима чинити. Навичаи в друга наравв; и човект> се може на евашто навикнЈти, што год-в му е мило. Мв1 и дант, данашнћш готоао за басну држил^о, да е римскш пћшакт, у желћзномЂ оклоиу, свош рану, кото, па и саму посгелго на раменима носећи, сђ цћлнм в СВОИМ1, пртлнгомЂ преко р"кка пливати мого ! А то е сасвимт. нсно ; врт, су се римски грађани од-б младосги у гимнастики в-ћжбавали.Мои Нванк никадт, ни непрослови рј;чБ гимнастика, па в опегБ ачш, него многи гладЈагори. 1 ош-б каод кге ишое са своим б отцем -б у шуму, дрва цћпао , слагао и на кола товарјо. Ивагп. в испрва помало, после пак -б толико нос10, да в н ћговт, собственБЈИ огацБ, коиешестљ стопа вбјсок б 61 ,10, чудећи се главомт, машао.бдномт, речеИванк : ; ,како 6 бј 6 б 1 ло отац г б ,кадт, 6 б 1 н на двћ године у Пи терт. (Петрбургт.) отишо ? 0 к»ко тамо добро живе лшди одт. нашегт, реда! Они се ране, точно своиданак б плаћак)', па шшт> могу по нкшто и заслужити и клћи послати." ,,Добро" одговори отацт. ,,а те незадржавамЂ, само ако имашт, волк)." Мати намршти чело; ал' Иванк 10и ласкашћи рече: „Маико л ћу ти таку кичку*) купити, да ћесвосело на тебе гледати , а ВБ1Сестре добБ1г'ћете свака по сараФанх. **) Садт, су се грлили и лшбили; 6 б 1 ло е уговорено, да сутраданЂ *) Ћуракг , зубунг ? **) СараФанЂ зове се дугачка женска хаИБНна, на кошн сђ преда нма еданЂ редт, дугмета.

на путт, се крене; али в 10шћ V вече Ивант, своши Грунћи казао: „с*> Богоит.!" /Калостна она сузе в рукавБ1 брисаиа, и нћко време тако га в туж ш гледлла, да му 6 одвећ -б тежко било. ,,М нш се плача, лудо мон"рече 1ои; „та п само зато. идем -Б у Питерт., да штогодб за нашт. будЈ 7 ћ!и газдашагв заслужиит, !*■« —,,Ахт«, тб1 ћешт. тамо на мене заборавити," ецашћи говсрила е Груна! „у Пиi ру суд ћвоике лЈјно обучене —" —. ,,Немои ми тако што говоритп" рекне јои разлшћент. Ивант.; „н заборавлнмБ само зло, шго миј.поди учине, али добро никада немогу заборавити. Кадт. двћгодине прођу, тб1 си мон — ево ти крстБ као залогу!" — „II ћу плакати и за тебе Бога молити" рече Грунн. — „Бога молити можешт,, ал' нетреба да плачешт,; само немои за младвтмЂ лшдма гледати, а особито за оФицирима!" — ,,0 нестидишт, се такошто мени казати"сва жароМЂ обузета рекне му Груна; ,,ево ти вдан б полшбацн ево ти шпгБ^едант. — садт. сђ Богомт.!" Мои Иван -б дође у Петрбургт. у Ар телн *); свакн'1 данв плаћа 25 копеикји за кошту, па добБ1а за то л ћну шху, прекрасант. хлћбт.,и вкусно вариво.УАртелу живе посленика; свак111 одђ нби слави. свои имендан -б, а сви се на велике празникч госте; онда е столт. иунБколача, иечена меса или рибе. У срсдт.веселн дођв нћгко' па зове нашегг Ивана кт, господииу Н. Н.., гд к ће се много прати, па да данаст, увече воде нанесе. Ивант, хоће да усгане, ал' га другови задржаваш. „Немои тако ванккохитити, дедергшшБ да шемо да видимо, тко Ке кога надпитн." Па гле, почну опетЂ редомЂ пи ги и пћвати, докб се Ивант, ГошБпри бистрои памети свои другован1е опросгчо, да свош дужностб изпуни. Куварка е мумлала, служкина му е претила немилосћу нћне врло точне госпое; но Ивант, се одт. свакогБ нападана *) Тако се зове дгћсто, гд!. надничари стануш.