Пештанско-Будимска скоротеча

234

д^сетлћИиммЂ ммс.шма и пословицами брани, да с»* м еама намргођена кува|»ка из'к Финлаид1е мпра с>г!шти ; а кад'г> се на нову годину госпои сћ честитан]јМ1. покаа;е. онда нејгк више никаквогч, пребациванлнема! Дфвоика нјв госпои каззла, да 6 Ивант. длцкан н ст> подомч. дошо.. . . ерт> 6 ои н весео, учтик ј . и чист в младићт. бмо! О јјо 8 већк трећа година, одт> како зш Иван-в воду н дрва носи, и Јошв ги никадг смуКена нисамБ вид10. Само . вданпу гЈВ, кад в сам-н га зашлтао, 6 л' ожеН'Ј:Н1., уздишућими е одговорш: „Нисамв господине ; али е време да се женимг, моа е драга до.ма остала, и едва ме чека, да дођемЂ ! II опе п. морамт. до\1а ићи; премда е штета посо оставити; врк самв а од1> н ј.'га л ћио жив10, особито што ми наивећма душу и срце потреса, господари су ми добри ; Бог-к нект> вам'1> да здравлћ . . . ал' на всенв морамт> ићи дома! Поклоните за то, господине, моме стрицу вашу милоств: онт> е кр'Ј>пак1>! И онђ е овамо 10шт> нао д&ге у варопгв дошо, па 6\л га оставш на мое м'1>сто".—„Дркле срећант. бвш. Иване, иди ожени с^, али пр1е дођи, да се опростио.' — , 1Ј»ша ми е милостћ досга!" од| овори Иван-к, и оде сб два окова пуна воде доле низм> скалиие (басамаке) ићвашћн: ,.К.ако мнсрце гори; С а в 'Ј> с а м в в е ћ '1> у в е н' о !" Мванч, е за туи године Е160 рублвји шаина заслуапо; од в тога е 440 рублбЈи дао за кошту и квартирк, ?00 кое у готову , кое у даровима кући послао, а ск 1000 рублвји заштеђеи1>1м1> капи галом-ћ из г б Петрбурга в огишо. I рунн е бшла 18 година стара, кадт> 10 е Иванк оставјо; у Е1-вои години сасвим-в е бнла зрћла и 1ош& му се л-ћпша учини. Обадвога родителви сас гану се, договоресе, вћнчаш ш, и веселши обћдв зак.почи сватбу. Сад-в е мои Нваи к добар-в газда, онб има л-ћпе кш-ћ и дебеле краве. Грунл в шеница

као млеко и крвв; дћца сукао мали медведи, грогодишнБш свигв већк вуче воду, и скоро ће читавБ аков г. носити. Ц. вану све и\е по волби ; ал' у светце, кадк се.шни предв своилгк кућама сћде, често се сећа свогб у Иетрбургу живота . . . ово му време тако често на паметБ долази , као едномч. одт> насв прве године лван!Н, н он к едва чека часк, кадБ Не нћговБ Ст'ћпко лћпо званЈе водоноше у Дитру на себе узети моћи. Они, кои површно само свћгБ сматраш , кад -б кога теретника са бременомт, дрва иа леђи виде, лплсле у себи: „Б1>ДНБ1И човече, одт> какве ти е корпсти твои б1 ;диБШ животб!" — Али тко е гаи , шт > у животу терета не.ма? Сви мбј носимо завеж.ши, кога 6б1 се рад > опростили; па каква е жалостБ кадк гдћкои .поди своеволбно тереге посе, за ко« нису, иа тимб цћлвш планБ свои иокваре. ,Узмимо примћра изб литерагуре. Колико воде, колико дрва прте наши литератори, по опетБ првБ1М'Б немогу нам -б жеђв да загасе, нит'другимБ да наск угрћш; што се мене тиче, а, кои самв несрећнми ЖурнаЛНБ1И КрИТИКБ , В0Л10 бБ1 да носимђ т е жк о б р е м е д р в а на лећи, него што досадне лакрдДе читамт,, доима насБ иаши трудни иисателБИ непресгано муче! ... НванБ е срећан-Б 6 бјо у сволгб послу, а сад -Б лако, и весело живи као итичица ; ерк под-б бременолгБ правде нећени едан в посрнути нити пасги. Са.ио пол1б1с.1 ите, да илпч злм жена, лажлБивБ! пр1аге.ш, завидлБивБ1 званичиика , лудм пћсника и глупм кописта; да е св'Ј»п> пунт> ВБ1соком!Н, охолости, незнанаимножине ч^вствително угнћтавашпитерета. • . мои Иван-ћ о свелп. толгк шв нишга знао. Кад -б е свои посо свршјо, мб1с.ио е на свош Грунш ина своизавичаи, на будуће станћ свое куће; све, шго е желш, прискрбш си е властигммБ трудо.м-к и патр1архалнБ1 .м -Б обБнпшма ст> иомоћу јаоииолгћ и врсгнБ1 лшд1и. И повторавалгћ дакле мое напред-к казано мићше: Д а 6 °н а, 1 наисрећнш, кои е са свопшб судбином-ћ