Пештанско-Будимска скоротеча

215

кадт. су одт. нешброенБ1 ласкагелп обкол'3зне, себе за на вект. срећнмма држале, лажлћпЕБ1МЂ речма нбшвимђ вермоКи сгрела 111 евечне несреће Јстре.шла ! Зато допусти да ти неколнко ркчји пробеседимђ , желеКи, да ти тако на младо срце твое падну, као семе на плодну земло. Н ти се овде не на мећемЂ силомђ за таковогђ Јчителн, кои подломђ гордошКу и славолгобЈбМЂ об/нетЂ, диктаторскииЂ тономђ нвно проповеда и заповеда, како се владативалн; —нити самЂ одђ онб 1, кои осећагоКи витка и нБжна осеКанн у лрпомђ пол V, гледеи трЈдесе сваколко, какобмга своимЂлажлБИВБ1МЂ изВ1ан г Ј>мЂИнаговаран Љ мђ донаигоре бедеине^о.гћ, овели —не! Боже сачуван! И ти ово говоримЂ као братт> сес три, као СрбинЂ Ср бКИНБИ, КОИ праВОМЂ и искреномЂ лгобавлго кђ теби дише А кадЂ ти кажемЂ да као СрбинЂ говоримЂ, онда ту нема лажлБИВБ! речш, ту нема обожавана, као штосадЂ обБЈчно ј данашнЉмЂ светуласкателБичине. Онаи е правБ1и СрбиНЂ.КомЂ 6 оно на срцЈ, што на 6 )Б1ку; кои онако суди имв1с.ш, каошто говори—дакле и оне ће праве Србкин Јк бмти ,кое одсадЂ сваколки ласкагела савете избегавале .и саме праве се истине држале 6 јдј , ма да кадкад -б и небБ1 шмђ башЂ по волби бмла. А да е СрбиНЂ и СрцеМЂ ii дјшомђ СВ010И домо Вини одданЂ, и да чистомђ верношКу прама нбои дише, лако ћешЂ се и огјдђ увериги моћи, кадЂ погледЂ твои на пре. ђашнБОстБ бацишЂ, и видишђ , да е готовђ 6 б 1 о и последнго капт, крви за владателн свогђ исвого домовинј пролити ! — Прими дакле, драга мон Милице! и одђ мене ово неколико речш, коме е оно не перЈ, што и на срцЈ! Тб 1 гоштђ непознавшЂ оне велике опасности, коима 6 цветагоћа младостБ твоа подложена. Теби се садЂ лшли, што си великимЂ нтомђ твои почитатела и обожатела обколћна, али добро знаи,

да 6 по свои прилици онаи, за тебе и твое поштен Ј; наиопасн'ш ; кои ти се наивећма допада. Ово « една за твоб срце непр1Д гна, али нр >ва и стина! Оро велика слабостк стои лепоме пол уна пут V, да не може себе одђ многи ласкатела сачувати, да неможеправЈ и добродћтелнЈ лгобавБ ,чиста и срдачна осећанн одђ подлогђ улагивана као што тр«ба разликовати. СлабостБ е она СЈбта, наивећа страстБ, ком ј обште легњЈмЂ поломЂ силно влада, Суетаб многи невинм суза узрокЂ бв1ла, — суза, кое суневину, ал' несрећну женску крозЂ цес оваи жнвотђ 'пратиле! А н бв! радЂ "био да тебе, драга Милице ! одђ ове опасности ослободи мђ ; да ги оне узроке доведемт>, кое суети воде, да ш познашЂ и на веки презре1пт,, и тако, надамЂ се, да ћешЂ одЂ сваке беде и опасности сачувана 6б 1 ти ! II се добро опомин Ј ј МЂ, да си Сама обмчаи имала често говори ги: да на оне младиће мрзишт., кои на очигледЂ друго МБ1Сле и оСећаш: па ели могуће, кадт. овако зрело сјдишђ и говоришЂ, да оне, кои гебе у очи превећЂ хвале н до неба дижу, кои као робови око тебе пузе 6ли мегуће, вслимђ , да све оваке лгоде не презирешЂ? Можешк ли трпити, да на твое уши слушашЂ, како те анђеломк земннмЂ зову. а да се не застБ1дишЂ ?, Можешт, ли га безЂ сгмда погледати како ти на очигледЂ говори, да си богина овпга света? О нема веће опасносги за невинвш женскш полђ одђ овб! подлбј ласкателн, кои наивећои беди и неволви, а и самои пропасти воде! 11 тбг опетЂ лгоокимђ смегомЂ НБшвЈбеседу пратишЂ, и тимђ показуешБ, да радо такове жертве, теби принешене, примашк? Но знаидрага Милице! да ти се они сами носле ругаго, и твого слабостБ изсмедваго, коа се тако лако показати дае. Они се, као непрштелБи радуго, што су окј стазЈ нашли