Пештанско-Будимска скоротеча

254

„Чарну ноћ& докђ осветлнва Луча бледогт. месеца , Уморногг докт. узспавлнва Путинка Л'дг шуиица; „Н бнво докгјоштг уззелене, Б1ил4, воће цветаи, Образи намЋ докђ црвене, И птнчнце певак); „Догођ-Б срдце у грудииа Дои лмбовв и радостћ, И докт. суза у очима П-чаче тугу н жалостБ ; „Искрено докг живованћ Пр1ателБСтва знакт. буде, Бшћа нашег -Б благостан^ Докт. е даракт. за труде; „Сх надеждомг докђ и до гроба Узт$шимо срдашце, А са желкомЂ н на тога Узпуштамо с' данашце; ,,У природе свесветости У мђ докт. творца познае, Док 'Б у числу човечности Срба певца узтрае: ,,Дотле ће намг Србствовааћ Остат' вечна свегинн, Ма да насв и мудрован ^ћ Туђи жела ломннн" !! ЛЗВОДЂ МЗЂ КОЛАРОВОГЂ ЦЕСГОПИС . (конацт.) БЈДЈћигрчкоримск1И Арро11о(и Рћае1оп) еднако « ђ индискимђ Б огом-б Кршна, кои е 6 б 10 Б огђ В ишнј у осмомб преображепш (аћа1ора); будући д-ћла и баснослОвла обои, као вднака и еамо гдЈн д'1; м^ст има пром4н'Љна,стичV се, врбо и име Кршна то значи што црнии ,и самЂ Кршна у црнои оправи сликув се, Кршните пакг, нЈзгови почитателви, н^му на частв наирадје црнкшт. рувомт. се одћвавд; будући се Кршна иначе зове

и Говинда т. 6. Говеда, или Вул< Волб , ВелЋ, Волосћ , Веле сћ , ерт> в краве пасо, и во му 6 светт.: зато ммслимо, да то црноруво наши Крчана или Велнна јошх тт, Мнд1в долази и на божество Кршна опомин^. Иста индиска Р'& чб Крш —на и име отока Кркт,, Крча нђ чине се, да вданЂ корент. има10, тако као и црн б , ч е рнт>, чара, чарка винд. черка, такођерт и крукт,, кркавецт. (као гавранЂ, карант., вранЂ и вранБ1и); у томђ корену Кр ш н а видити <ш ческо к р сђ , к р шђ кресЂ, окре сб , о к р и с л е кђ , кресл и ти, краса (т. 6. чергеишаре на т1му, као што днвлаци обБ1чаи ииаш). Други име огока Вела долази или одђ В е л кш, или одб В олђ , ВелЂ, ВелесЂ Волосћ , ВулЂ, као што нед^лн од д4ло, д-Блати, — Шта више и басна паденно ФаетоновомЂ находи спого при сподобу и као матерБ у индискои о Крш ну и Сектасуру, ср. Баррег Амеп I. 93 „'•»ек^абиг уег\тап<1еие 81ећ 1п е!п аг1|о;еб 1еј ип(1 г\уе1 \уе18е Осћаеп тИ уер§Ч)1(1е1еп Нбг пегв. Ете ВаиегпГгаи ће8исћ1е (ће МиЦег с1е8 Кпвсћпа, (ги^ (1еп Кр'§сћпа аиз 1леће ги вејнег 8сћбпћеН ип(1 ЕгеипЈПсћкеИ аиГ Јеп Агшеп ип(1 ве1г1е 1ћп |'п (1'п \\ 7 а^еп 8ек(а8иг уегНеб(Пе ЕгЈе ипс! (1о§- ппЧ (1ет КЈпЗе, Осћаеп ипс! Кагп 1п (11е ЕиГ1. А1» Кгјзсћпа §1сћ 1п (1ег БиГ( ћеГагк!, паћт ег е1пе ^гозве таппЈјсће €теб1а11 ап 81сћ ипЈ 1га1 (1еп Оеу1 §о § , е\уаШ§'аиГ (1а§ Нег2, (1ав ег зете ®ее1е т (1ег 1^иГ( Нез ип(1 (1ег Кбгрег ги 1аите1п ћедапп , Кгјзсћпа 8е1х!е 81сћ аиГ (1еп 1ећ1о*еп Кбгрег, лте1сћег е!пеп еп18е!г!|сћеп Ка11 1ћа1, (За»з сНе Е^-Је (?ауоп егћећ1е". Тако и ФаетонЂ. Коугу об1 се ова хипоте^а весма с\г];ла учинила таи нека помбгсли , да народЂ ти краива т данЂ данашнБШ Мндмо у народнвшЂ п!> смама споминћ и слави, као н. пр. ; н'1>('.ми, кон еуВуковои сбирки 1841 стј 489 штампана: П оц \1ил1о сиганЂ босшче: „Тиха росо што не падашЂ иа ме? -