Пештанско-Будимска скоротеча

255

,Пл дала с М1> за дна Јотра на те „Ово саи!, се бмла забавила „Гиедашћи чуда великога, ./Ие се вила ст. орломх завадила „Око оне зелене иианине: „Вели вила: „„Планина в мон"" „Орле вели: него мон; 1 '" „Вила орлу крила саломила. „Лшто цмиле тиКи орловићи „Цмиле л1ото, 6 стб шмт> за неволго. „Ћешила ихт> тица ластовица. Не цми.ште тићи орловићи! ,,11овешћу вас -б у землш Инд11о, ; „,ђе штирЂ кошо расте до кол^на; „„ђетелина траиа до рамена, „„Откле никадт, не јзалази сунце"" ,Д1о томе се тићи Јћешише." При рЈзчма оне нралвичке нћсме, кое конацт. овако гласи. „Пођ' за мене вило ! Кодб мое ћешљ маике У ладу седити, Танку свилу ирести На златно вретено".учиН10 6 већт, К.оиитарт, гу прич-Бтбу: „ГЈеи1е1 «11е8е ^ИиаПоп п1с1»1 пасћ I п с11 е п?" Види ЛАмеиег ЈаћгћОсћег (1. Ел(. 1825 В. 30. стр. 163. и србске п-Јксме одч, Вука 1841 1. 111. — И нази†Ваз ант> В а са 1.т» кои Узкрст, Крчанима означава, еств индиско V а8ап1, V а § ап I ј, ср. наше д&ло Богинл Слава стр. ЗУЗ. Желити е дакле, да 6 б 1 се што скорје у славенеке земл^Ј и школеиоредт, класичногк грчкогт, и латинскогб езбјка и класичнБШ санскритт, и индискји 63Б1КТ, као редовна наука предавао, и наша славенска младежв да С1,1 норедт, Хомера и Хорац!а такођерт, и Валмикига иВЈаса, норедт. Херодоуа и Цицерона чакођср -б и Веду, Шастру Саконталу, Багавату, Пурану и остале индиске класике у рукама носила. КаковииновБ1и С 1г!/г г 1, добмла бм отуд'Б наша ис1ор1а,митолопа ицћлБПЈ народнБШ слапенши а;ивотт.,коега коренх на том 'Б сноду

почива ! Али \у1г ипепи^еп 81а\теп! — нариче Добровски. КРАСНБШ ИриМЕРЂ МИЛОСЕРДШ изт, ишвота Цара 1осиФа II. сг нечачкогЋ одг Нав .та Јоанновића, закл. Лдвокат Бригомт. и двоум1бМТ> мучена седила в Марја на ирозору, гледашћи сузНБ1МТ. окомт. на метежЂ тамо и амо иро лазеће мложине. Марш в живила у малои еднои собици наигорнћгЂ сирата, у некои не сасвимт, неиознатои грађанскои кући у Бечу, и не далеко одт. двора Царскогт. лежећои улици. Н1зно сузно око исиБггивало еса страомт. окресгностб , и видила се као да између иролазећи бдногт. тражи ; забадава, таи се не указа, нође и сутонт. вататисе, и већт. 6 тела одб прозора иослу свом-б повратитисе, кадБ ал' вдна ВБ1сока и танка особа , у црнкастои горнћои алвини, са округлвш 'б дубоко на очи набитБОП. шеширомт. н ^ћио.ит. ооБггалишту ириближ ?ч» вати се сгане. Ко 6б1 могото другш 6б1ТИ, већ 'б од'б давна же.љно нзгледанћш. Брзо 6 огЈорила нрозорЂ,и ка б истб 1 и младвш човект. подђ нбимђ 6б10, и мимо ироћи тео , зовнула 6 она еладкииБ и молећимЂ гласом-Б.— „1осиФе! 1осиФе!" Зовнутвш прене се, стане г и погледи горе на ирозор'Б, не мало зачдђент, што име свов зватичуе. — То е 0Б10 10СИФЋ II., кои в честопри вечернћ.мт, сумрачку у простомЂ грађашкомЂ оделу, као неиознатт. ио Бечу одити обБ1чествовао , да 6 б 1 на оваи начин-Б обширн1ем1Лн1нграђанаБечки, и налазећи се ту страннБ! сверху свои новб! уредба искушао ? надагоћи се тако лакше и сугЈрнЈе истини на сгазу доћи, не го л' кадт. 6 б 1 само около себе стоеће запмткивао , србо н^јговомт . оштромг ногледу нш могло избећи, да 6 б 1 у место истине само ласкателства одт. овв! чуо, и сами болБи чрез -б дволичне одговоре себе одб непсволБности сачувати тели е у