Пештанско-Будимска скоротеча

Е I ШТ А ЕСК-0 ■ БУДИМСК1И

(Соигггег.)

Число

Недели 29. Новембра 1842.

Год. Ж

Изб глухе нустинј; Сатнрљ се мон диже.

Гу н ду л н ћ %.

МЈВЛ II КОШИ Ћ Ц]Ч А Р 'Б. М у в а. Чуднигг чуда почуи св^ћте, Гди 1и;ми .10с'1Ј, во.г!> клете, Од^ постанка до тога данка, Гонн стопе могћ к»[)ака. Мон сен сђ згр4вомт. дана Изиета на пола равна, Кад'ћ с' у вече дома стече, У закионма с' плеи, увуче, Лако, мнрно мразне ноћи, Нит' у каквои патн!. злоћи Проводн; и брижна рука За нк) имдства марллнвога Згоде справла све могућие. Тек'в да 6' сласти пола медне У воштаими збрала сатг, И пожн'1'.ла Славе влатг. Н Д ОНБ1МТ. ИСТ1.ШЧ. ТрагОМГ ЛеТИМЂ , ДОЛОМЂ н горицомч., 0нОМ'В ИСТОНЋ моћи снагом!. Дишемг, коЈомг пчеиа и^жиа. Мене б'ш етужа ладна, Кваси тужиу киша влажна. Свакљ ме гони сђ свога прага Одт. не мнла до не драга. Но мени, тежко мени! Боже мнлбш крнвду скиии ! Н'1ну свирку, звукг шапутнни Радо слуша бдителћ брижнвт; А а б4дна летимљ сама, У дворишта неповнанв, А кадг тамо свн ме гледе Ко крвницу крвне б!;де, Смртини отровБ за ме реде.

Ло менн, тежко менн ! Боже МНЛБ1И, кривду скинн ! КошнБичарг. Иди ст> Богоиг муво драга! Ше геби наравБ блага Ону дала славе дику, Кок) пчели слаетш слику; СтрвБ е за те слична рана, А не благе росе мана; Иит' е залудБ трудна рука, Стов^рницу пчели сплела : Н1;ни плодн медне сласти Роду с' лтедскомт. сладке част«,А уплмвка твогђ е радт. СмрадБ нечиста, црвгши гадг. Димнтрји Арнотг. О ЛШБАВИ КБ ДОМОВШШ. изђ Валерја превео ^орђе I ова но в и ћ ћ . Лшбавв роднтелБека, коа се самвш-в Во1Ч)вима гледе светин^ћ сподобиава , све силе лгобави кђ домовинипосвећЈб; исгои лтбави и братинска дражеств свон) снагу сђ наивећимг почитанћмЂ устЈпа. (?рбо кадт. се кдногк дома основђ искорени, стан4 државе зато опетт. невредимо остав; но кадт. се стангћ државе поремети и искорени, то онда сви домови па, дак>, и о.снови се кб!ови искореннваш