Пештанско-Будимска скоротеча

270

Но зашго о томђ да много говоримо, чега 6 толика сила ; да су нћки и иствшв животомђ своимт, заов -ђдочити морали. — Ради иогврђенн нашегЂ говора наводимо слћдгшКе изт» пов +.стнице Римске Јзете славне прим^ре. Врјтјсђ , прввш чиновникђ , таКО се сђ АрЈНТОМЋ , ТарКВШЕН гордогг, изђ кралквине изгнатогт., сбгномђ , на конго ј битки сразш, до сј обоица коплЈјмђ прободени, и смртно ран "ћни готово већЂ мртви пали. Може се мбгслити , како е народЂ Римскш независгшостБ врло Јважавао. КадЂ се ј 'среди тржишта страшнвшЂ и ненаднБШЂ разклапомв землн провалила, одговорено бЈде: да се само онимђ •га провала запЈшити може, чега народЂ Римскш иаивише има. Кјрц 1 јсђ, дјхомђ и родомЂ наиплеменитш младићЂ, тјмачш е да народЂ Ри\1ск1и наивише добродћтелБИ и хр крости има. Онђ се, ј наил ^ПШеМЂ воиничкомђ ОД '1 јлј обЈченЂ, на конн попне, и шго игда могаше подбадашКи га ј истј провалЈ схЈрва. СадЂ сј сви грађани вданЂ задрЈгичЂ на нћга части ради пшеницу бацали, докђ већЂ землн пређашнћ лице шв добБ1ла, Велике сј дивоте после на ономђ и^стј процвале. ДанасЂпакЂ немамо таковогЂ слЈчан, коибБ1 Курц1евЈишбавБ кђдомовини над «Б1С10 , да би се могло о таковомЂ д^злу што више говорити. ГенЈЦ1ГО Ципј ПреторЈ, кадЂ 6, у одећи воиводе на ратЂ полазећегЂ обученЂ, изђ градске притворе излазк), чудо се новогђи нечЈвеногЂ реда понвило; врЂ на нћговои глави на еданпутЂ рожчићи израстЈ. Одговорено мј 6 6б 1. ш, да ће кралБ 6б1ТИ, ако се кадгод в Јград в врати. Ово да се небБ1 з6бјло, сво6волбно преда се непресганоУ1Б сгрансгв >вашо Достоина иодражаванл лгобанБ кт. доујовини, коа се само правомЂ назвати може, и коши равну ни еданЂ одђ седамЂ римски крал &ва Н1б получ 'ш. Да 6 бј се

дакле то до вћка памтило, слика н^гове главе да се одђ мћде начиниги, кои е надЂ градскимЂ пригворомЂ прекована ОБК1а. Генуц'1усЂ истбш наслћдство похвале ове, одђ ков се већа неможе ни поМБ1Слити, предао е блпо Нретору. Овомђ кадЂ в вданпутЂ у суду бвт, сврака с;е на главу спусти. Мудрослокци су потврђивали,'да, ће сганћ н ћгоног н дома, ако сварка жива остане,постати наиболЈз, државе пакЂнаижалостшв; ако се сврака уб1в да ће се сасвимЂ противно случити На очигледЂ дакле читавогЂ суда онђ свраку уб !в. Тако 8 онђ и изгу б!о 17 воиника изћ свов породице, све наихрабр^е мужеве, кадЂ су се Римлани на Канни сђ непрјнтелби борили ; —држава се пакЂна наивв!шшврхЂ владателвсгва попела. ОвомЂсу се прим^ру Силла и Мар1усЂ и Цжна , као за првенствомЂ жеднећи, сигурно см-ћнли. ДецјусЂ, коив господсгво своши породици прввш предао, кад в е!у битки сђ Латинииа вид10, да еРимска воиска изнемогла, ивећЂ готово иала, и саму е главу свош благу државе жертвовао. На вданпутЂподбоде конн и усредЂ непрЈнтелБскогђ сгана прне, домозине благо, [свого пакЂсмргБ желећи: ерк кадЂ е^већЂ великш брои непрјагели посћко, силнбшђ стрћлама покривенЂ, на землго се стропошта. Изђ нгћговм крванБ1 рана изненадне побћде Риилнни учатници буду. 6д инб1и 6б1 гаковогЂ владаоца реченБ1и примЈ .рЂ бмо, да Н1б духу свомђ одгорагоћегЂ СБша родш. брбо кадЂ в оваи четвртв1и путт. госнодствовао, примћру отцаподражавагоћи, жертвоианћи ћ свогћ живога, и храбросћу св'ио.мб снагу државе већ в скоро изнеиоглу опетЂ опорави. Дакле незна се управо, дали е одђ веће хасне држава Римска Дец1в изгубила, него што ш е требала; ер г Б животђ е нб 10 вђ предохранш, да се непобћди, смртБ е пакЂ нБШва побћду !ои добила.