Пештанско-Будимска скоротеча

274

јг&говм оч !10 .„Уетв1Ш1Ге горе!" рекне Царт>. —„Само пред-Б Богомт. морамо клечат, н не шнтел1Т> никакка преклоненјн, сакоискреност&." — „Государу!" одговорн Гербертт>, почемт, се оиетт. подиго : „ц ^у еамЂ чисту и саму истину казати; и!н могу то иише бент. свакогЋ уздржакана, будући да немамт, ништа крити, одт. чега бм црвенити моро.бстћ! н самнлгобјо Марјш Б. одт. оногт. гренућа ока, кадЂ самв 1о прпми путт. видјо ; то ше нпкакова мимопролазећа страств бмла; прва искрица, коа 6 у срце мов пала, распалвивала се све већма чрезт. лепа свои< тва н4>ногћ духа и срца , кон самв при ближемт. познанству на нвои прилгЈмЈо; н нисамв мого сили мои чуства дал!; противустатп , н самв изав1о нвои мош лк> бовв, и М0Л10 саш. нго за взаимну, ову ми в обеКала; и садЋ бмло 6 мо« пми тврђе .закишненш, да ока мон супруга буде, «рбо прилика тому п[н бмла далеко. Меии е бнк> обећао мои <:тир1>1И богатии и неожен'1шми стрицт. да Ку послеј н-Љгове смрти к Ј повогђ целогт. имагш насл'Ј;дни !г1. бмти; ст, кои.мт. насл!;д1бмт. тео самв онда самт. за собе наместити сс, н МарЈго кт, олтару привести. Трудолгоб^е и чуварноств наше бв1 благостовшв умно^или, и мм бм обов за цело гако сретни ностали, како п1то у томт, само може бвгги. Ал' ахт,! испало 6 монахомт., да в мои стрицв мени дану речв натрагт, узео, и цеЛу СВОГО СОр 11110 ШОГСКОМТ, МОнаСТИј) V зав-ћштао. — Јоштт, иису три неделћ прошле, како е умро. Мзв$>ст1в о овомђ зав^штанпо разорило в иаирасно на цаисвирЈпни начинт. сву мото надежду и плант, т сретну будућносте., Сирома и безт, ирплике мое иоложенш поболшати,—не остан лш ништа садт, дал'Јз, веКт. у мон.мт, садашнвимт, обсгонтелствама .иоиј жиадтт, у ц _ ј жди проводкт . Иа согозт, ст> МарЈо .мЂ несмемт, ни псмше.шти , оваи () л , мене н иш

несретнмма учин10. Дуго самв се борго нгга да радимт,? Напоследку самв заКЛ10Ч10 тврдо нго на увекЂ заборавити, макарЂ ми се и срце преломило; то самв нвои л, за сачувати ши добро име, дужанЂ. Она ће мене заиста по истеченјго некогЂ времена заборавити; и неће Фали* ти, да се добарЂкои човекЂ ,коиеимућши одђ мене и нЈшу велику вредноств ценити лзазна, св нвоагв нозна: н она онда ће, иостати нћгова супруга, и нн кратко ни дуго Јнеће се дал Ј; сђ бригомт. борити морати ; и већт, самв нвоизи ово мов тврдо наиеренћ казати?, и одђ н 1; на веки одпустЂ >зети тео; али кад в самв годђ нвои ићи намеравао, то се оиетЂ нисамвна то мого ј >ешити , нвоизи горе отићи. Мое 6 срце о1 >1ло одт, св110 мучисвли-.! ЈкттттЈт и безнадеждне лгобови растргано. Тако самв 1-1 дана умлчителномЂ нерешенјго нреншвш, и 1ошгт. :вднако незнамв, шта да учинимЂ. Доста самв пут1и реко са .мЂ себтнаибол'ћ в шо никадт, више и невидити, безЂ дл V.м 1ои узрокв тога дознаги дао, она ће мене онда за вероломца држатн, и јоштв лакше заборавити ; ал та имо.н,, у н Ј ;н1 >1 мћ очима рђав^и .мЂ се показатн , него што самв, имала 6 за мене тако што бунтовио,да ме е гнусноспу нану нила ' ЦарЂ 6 слушао младића са наивећомт. назнвомЂ н чувсгвителносћу, и кадт, « онт. сузама обливеиЂвећЂ ућугао, заш .пао га е: „Вв! бв! се сЂМар10лгнБ. за цело оженили, кадЂ бм вамЂ стрицЋ свое имјннв оставш?" „Бм Ваше Беличество ! ,То в бмло мое тврдо наме ре к'1>," ,,Ака дђ бм се друго какво средство дало вашу трговину кћ добро .мћ сТашо привести, штабмвш онда чинили?''„Онда бм нанвећасреКа могђ живота бвкга Јтемел ЈЈна. Ал' иа то и18 ммслити н самв овдо странЋ, безЋ добротвора, сродника и иоднол1огача. " „јТолп. се лако помоћн може" рскне Царт. смешећи -се: ,»Бм л' имали вв! штогодђ противно ,