Пештанско-Будимска скоротеча

288

НадЂ долиномћ садт, звкздица Сг нлава неба засвкгн: Па глв само ! како манци Мјтно с' лнце разведрн, Већг не лете внше оузе Низћ бледе шн образе: КрасанЂ предг нбомб лежн вћнац!. Свакоив бо1оит> нзкићент.. Па у хитром-Б колу туда Загрлкнн ручицаи', У веселм прелк>безном1., Оп!енн радосћу, Подскакукћ* као н^шна Око манке д:ћчица, По зеленон лнвадмцн Гепш се веселе. бсте л' ради бол1з знати Ш га ће рећи ован чннт. ? Та е женека мати С л а в а , Матн наша нремнла; А та д^ца, ту весела, Добри рода генш ! ОА Славенскогг свега род Весел'те се браћо он ! ! ђ. П. СЛАВЕНСК II и С1РПСКИ Ј Е 3 и к. (конацг) На исти начин са друге стране сматрајући за разликЈ од тако иазваног славенскога, ко вољу има, а кои СЂрбљима пишј К и те ииао неб.< , нека аише по створ^ и говору свога језика како бол>ма може, немешаЈЈћи и некалабурећи славенски са СЂрнским. А да је С "Брбл»ин ј сгрпски писати одвећ нјжно и потребно, о то.ие није требе дјго расправл >атии доказивати. Са *о свегамисгеР и Ј а . ја мислим, још нетреба да буде профана; но само једна тајна д/шевнога у човеку обожавања, која чиц се сла-

бије дж\ч\'је, гим веК«а поджиже у чуегвени* јиЂрсима пламен] сзете. побо.кности и кротости; а то све подрањује у човеку чуственост ка светој благодети н милости. Шго су нак гдикои књигописци досад, а и сад се још по гдикои налази , голикј дигли ајкј прогтив свога, коим говоре , језика, дкржећи га недостојним прама слааенскоме, кога сј они тако горко учили, и кои је њи млого труда и зноја стао; томе јетакођер њиово незнање криво што незнаду, нитиоКе, да признаду, даје сврпскије икмлогокраснии снажнии, шображении, жииљи и догерании, ај и богатии у млогоме од с лавенскога. 1/1 ово д Јказивати , требало би целу књигу напнсати. Ја сам од часгиу моме речеиом делу већ показао, уколико се сЂрпски од славенскога облагогласио и украсио ? и сваки дан краснпи и снажии постаје. Засад то толико о језику; зашго се нијебсјатида Ке књигописци од свога језика одусгати, и пристати уз ревносне Олависге, као што се гдекоји и садпосле толике борбе појављују! 11.1 свега горе реченога ово се дознати ипогвЂрдити може: 1) Да цт.рквени тако названи славенски није прави славенски иего поправљени језик; ^)јДа сврпски није из тдЂрквено - славенског изведен нити изображен, него да је млого старии од исгога; зато да се неможе славенском оргографијом честнто написати сбјшски како вал>а и требује; 3)Да је свраски млого и шбражении, јаснии, и богагии од славенскога; заго се ш њиме може млого бол>е и иравилније писати; 4) Да и Руси ш њиме непишу, веће са своим народним; 5) Да сваки, кои је рад писаги славенски, тај треба да гшше управо славенски, а кои пише СЂрпски, опетвал>а право сврпски да пише. А кои то добро неша, нека се мане пнсања, док ненаучи; јербо месго кори-