Пештанско-Будимска скоротеча

289

сти, кој V нам је рад прннети, чинн ве.шку штету и замег, за кои му неће потомство заФа.шти. А. Д. 0 Д Г О В О Р на „ЗадатзкЂ СрбскомЂ Ф илологј" (у 32 броју Скоротече). 1.) .V Сриекоме јрзикЈнеможесеШЧ употребити мјесто 1Ц; а ко томе узрока не зна, онај нека прочита оно,што је о изговарању ово1а сиова (пд) до сад писано (н.пр. у предговору к Српскоме рјечнику на страни XXXIV.). 2.) Гдје ср у језику нашему Славенско 1Д претвориио у 'Н, гдје ли је оста.то, те се изговара ШТ, то се мора нз народнога говора научити и знати. Врдо мало ријечи има, у којима се може чути овај изговор на обадва начина, као н. п. што сеу Сријему и у Бачкој и у Банату говори општина, а по западнпјем крајевима народа ^нашега опћииаиопћински: први' је овај изговор јамачно узет из Сиавенскога језика (као и свештеник мјесто свећеник), а други је управо по својству нашега језика. 3.) Који глаго.ш од оиијех , који се у накл. неопр. свршују на тати, у садашњему времену имају там, који ли ћем, и у томе је тешко поставнти правило за онога, који ие зна. Ови глаголи нијесу сами, него иду у ред оннјех многијех глагола у нашему језику, којијех накл. неопр., и остало, што од њега постаје, нде по п р в о м е спрезању, а вријеме садашњеи оно, што од њега постаје, по другоме.пак се у садшњему времену (пред е) прегвара Г и 3 у Ш, Д у ђ. К и Цу Ч, С у Ш, Т у Т», а послије Б, М и II дође још и Љ, н. п. с т р V г а т п с т р у жем, мазатим а ж е м,

с .1 'о д а т и г л о!) ем, в и к а т и в н ч е м, м ицатимичем, писати пишем, метати меНем.зобати зобљем, капати капљем. Међу ове глаголе иде и искати иштем (и ишћем) и. т. д. Гдјекоји оваки глаголи имају садашње вријеме и на ам и на е м, н пр. шетам и шећем.дријемамидријемлзем, и т. д. У нашијех глагола мора сезнатиако ништа више, барем накл. неопред. и садашње вријеме; и колико се ово на први иомишљај чини ласно, опет ја сумњам, да ли би се међу данашњијем књижевницима могла наћи тројица, који би то знали у свакога глагола: ја први, који готово тридесет година о томе мислим, познајем два глзгола, V којијех то не знам управо. 4.) Ла не познајем још ни једнога глагола, у кога се причастије садашњега времена не би могло начинитијод трећега лица множ. броја, а ко познаје који, нека га покаже. * 5.) „Може л' се свуда онако писати, као што се изговара,или не," о томе је у нас напомињато много пута, и сад, кад би се што на ново говорило, морало би се оно све опет казати и јоште што додати, и тако не би могло бити „сл» краткимт. при\г!;чаи '|бМ1.", за то се остлв .ћа за други пут. Надамсе да се Г. П. Н инковић не ће за то срдити, Јособиго кад помисли, да један може питати, што хи л>аде не могу о д г о в о р и т и, Иевад Новковић. СуђЕНИКЋ. (конацг) II Около 12 сатшподна—-дома вдног-в на шаци запи кап1Н отворена, одтудЂ кола ск два халовита, ал' омалена конн, излетак); господичиКа дватерлкми, а слу-