Пештанско-Будимска скоротеча

301

цима иЈјгопогг, осооигогђ провиђени и спрама тебе лгобови наисветге побућенЈ., да свЈда иравично радишЂ; ерт. те онт. свЈда види. .Учи како самогт. еебе, тако и ик)де ; ст> коима, и мћсто, у комђ живишб , сђ Н'ћг01љшт, добрама и ираву нћИНЈ цћнЈ одт> дана на дант. <'»е бо.гЈ? и точнје познавати. — Здраво пази на онј велику цћлк, збогт. кое на землки живишк, на краткостћ твог-в нгивота, на достоинство и безсмртче твое ДЈше, иа доброд-ћтелви награДЈ, и казнк порока, — не само на оваи животт. ; него и на в 'ћчноетБ .Побуждеш8СОВ'ћсти твое, и внјтренБ1И стБтдт. злане ЈгнЉтаваи ; ерт. они су бранителБи добра. — Одб прве младости твов гледаи да сотгћстно живишђ, докт. ти срдце ј добрЈ не отврдне. —• Гледаи да се свагда ст. иолезнБШт. предмћтима забавлашт, и сђ трудомЂ да живишђ ; ербо безЂ труда не.ма среће, нема заслЈге, нема доброд -ћтелБИ. — Одреци себи и дозволћна Јвеселен1Н, да лакше надЂ страстма владати можешЂ. Изб^гаваи обхођен^ порочнБ1 , тражи ДРЈЖТВО ДобрБ1 л10д1и, ЈЧИ св ИЗЂ ПрИМ'])ра паметнш мЈдарк 6б 1 г ги, и изђ читанн иолезнБ1 кнвига сбираи сокровиште за разјмђ и срдце. — То гледаи да непрестано чинишђ , иакЂ ћегцт. одђ дана на дпнђ доброд ]Јтелн1и и срећнЈи бк^вати. Истина ,да се цћлачовеч1асрећа нг со. сгои само ј ^обромЂ срдца расположенпо, врЂчовекЂ, кои ни е само дјхђ , него и тћло, дакле и своимђ чЈвствама многе пр1«тне радосги Јживати може, потребуе и вн4шнЈсрећЈ.ЗгодностБ, здравлћ, и јшостб тћла , добро име, слобода и сигЈрносгв, чесгБ и богатсгво всЈ добра, коа можемо а и треба да желимо; но опетЂ сј манн. Болеств, хјдостб , сиромаштво, презрек'ћ, оскудица на НЈЖДНБ1МЂ стварма, слабо тћло — есу з.т, кон мб 1 никадЋ не можемо сасвимЂ равнодЈшко сиоснти. Наивећи злочинци

чесго с ј сва блага у рЈКу имали, и опетт. с ј предЂ свћтомЂ исповћда?и, да су несрећни. Напротивт. наиболћгт. и наикроћегЂ често евнћшна срећа оставллла; но онђ а опетв своимђ задовалБСтвоик доказао, да ше 6 б 1 о несрећанЂ, и да га е нћгова доброд-ћтелБ невредима обдржала. Пвттаимо нћгово срдце, кога оно за срећшегЂ држи, мирно ЈмирућтЂ Сокрага, или НРправедногЂ сјдио,кои га на смртБ осуђЈб ? невино ЈваћеногЂ Г осифз, или срећнћш порокЂ, кои га у окове бац.а? — Умалаваго ли заиста богатства и достоинства мјкј будне совћсти и стра смрти? М б 1 за нБима 1 трчимо и достигнемо 1И, но желимо 1 оштђ већма 'да ш достигнемо. Она ни сј кадра же .тћ наше сасвимЂ Јмирити, ерЂ сј оне ненаситиме. II ако 1и и умиримо, ово не зависи толико одђ насЂ, колико одђ срећногЂ исхода, кои одђ нзсђ независи. Не. дооБгвмо ли ова внћшна добра кздђ ји тражимо, то се наша надежда промене ј неспокоиство. Напроти†морално добро и онда, квдђ за нбимђ тежимо, и оно не сасвим -б, или не ј пјнои мћри до 6 б 16. мо , задоволлва насЂ, и то са ВНЈТреНБИМЂ спокоисгвомђ и тихимђ одобрен-ћмт.. Влада, кого надт> моимђ едомЂ желимЂ да обдржиМЂ, неиде ми сасвимЂ одђ рЈке, или ми одвећ'& доцканЂ за рјкомђ испада. Но опетЂ л позиа8А1Ђ мон) добрЈ нлм];р ј . и то ме тЈими. II самБ се дјго трудт, да умемЂ трпитЈ', но 10штђ никако не могјто добро у мени да видимђ . Но опетЂ ме тЈнпи ммсао: тб1 ниси забадава тра;ћчо, тб ! си гвого дјжностб јчин10. М1лсао добре иамћре и правогЂ трЈда награђуа ме ; и премда 10штђ плода не видимђ , нишга ман!> болБ1исамБ постао;«рбо в моејсрдц«? нешто доброхтело; и никакво време, никакав-Б слЈчаи, никакво разсЈЖден'1в човеческо не може ми ово отети. Колико сј дакле морална добра, сматрагоћи нвиио станЈз,