Пештанско-Будимска скоротеча

311

€ветца, и еднну ту погрешк)', Да 6 ради веиике старости одвећЂ гјувт> 6 б 10. И о сђ тб 1 мђ созБ1датеише пропов1здаше онт. ушима свое крстне и изповћдне деце^ и сваак га слушаше радо. Истинна, онђ пропов^здаше увек-ћ само сврху два задатка, као да се 6 у томе сва нћгова рел1г1н состолвала. „Д^ћчицо, лгобте се м е ђ Ђ собомг, или: Д ]> ч и ц о ,ч у дновате су н а ре д беј [н е б е сне !" И заиста, у томђ лежало 6 толико в!;ре, лгобве и надежде, да 6бј сг твјмђ за неволго башт. могао доста блажент> бмти. ДЉчица лГОбв!ла су се међт> собомЂ доиста весма покорно^и надаше се небе«нои наредб&1. Само Колхнт, св нћговимт, каменнмт, срдцемт, нехтеде одђ тог-ј , нишга да зна. Све , и кадЂ бн се онђ пр1лт1шмђ чинТо, имао е зле намкре, Напулезци иду радо на годишнби вашарт, у варошЂ Вансг (Уепсе). Ту ти 6 весео агивотЂ, и премда мало новаца, и пакт, много разне робе. Мар^ета бБ1ла а дакле са матерол1Ђ МанонЂ таКођерЂ на вашару; а и Колшђ бнше ту. Онђ куповаше свакбаке посластице и маленкости за свое прштелвице — за Мар1ету пакн ни за краицару. Па опегЂ с.гћдоваше «ои свуда за петомЂ. Ио она нехтеде сђ нбимђ, онђ оиетт, сђ н б о м ђ ни речи говорити. Види се дакле, да е већЂ нћко зло намћравао. СадЂ стане мати МанонЂ предЂ еданЂ дућанЂ, и р^кне. „О Мар1етОј ала далепогЂ крчага ! бдна се Кралвица не6 б 1 смела стндити, изђ н'1>га пити. Погледаи де само, како в снвђ краи одђ блистателногЂ злата, а цвеће на н&му не цвета ни у башти лепше, а ипакг е само намалано, а у среди раи! Та погледаи само Мар1ето, како се абуке сђ дрвета смего; скоро 6 б 1 1 и ести зажелго. II АдамЂ неможе проти†етати, чимђ му 6 едну красна Ева пружила. Види де, како прелгобезно агн!з скаче окоо ста-

рогЂ тирга, а како снБжнбш голубг са златкасто зеленБШЂ вратомЂ предЂлстре6омђ стои^ као да ћеду се лгобити!" Мар^ета Н1б се могла СБгга нагледати. „Ала мамо, да дш е такввш крчагЂ," рекне она : онђ е; краснш , нежели да се изђ нЈ .га П1в; н6бј у нЈзга мећала цвеће, и вирила бв1 увекЂ у раи. Мб 1 смо на вашару ВанскомЂ, но погледимЂ ли образЂ , онда ми се чини, да смо у раго." Тако говораше Мар1ета, и све н^не пр1втелБице зовне она, да се крчагу начуде ; скоро су стоили поредЂ пр^нтелБица и пр^ателБи, а наипосле скоро половина онитела одђ Ла Напула предЂ дивнокрашшмЂ крчагомЂ. Но и 6бкј е башЂ одђ дивне красоте, одђ наискуплћгЂ прозрачногЂ порцелана, са поиаћенБ1МЂ ручицама и горећвшт. бонма. Плашлвиво се запБ1та трговаЦЂ: Господару, пошто е ? Онђ одговори: Сто Франка вреди међу браћомЂ. За ТБ1МЂ ућуте онисви, и оду. Чимђ никога изђ Ла Напуле предЂ дућаномЂ кебнше, привуче се Колшђ Лагано, бацБ1 трговцу сго Франка на асгалт,, пусти крчагЂ у едну кутно ставити, сђ памукомЂ напун^ћну, и однесе го одатле. За нгћгове пакостне намЉре незнаде нитко живбш. Вративши се кући дође близу Ла Напула, (а 6б 1 ло се в већЂ смркло) исретне старогЂ Јакова, слугу суд1в , кои се изђ полн враћаше 1ако†бвше еданЂ весма добрвш човекЂ , но весма лудђ. „Такове, дат'ћу ти напоиницу, ако ову кутЈго однесешЂ у кућу Госпое Манонке, и ту го оставишЂ, некЂ лежи", рекне Колшђ. А ако те опазе и можда запитаго: одђ кога е ова кут!в? онда рецБ1: даоми го е еданЂ странћш. Номое име неказуи нигда, иначе срдићу се на тебе до в г 1 >ка. То обећа 1аковЂ, узме напоиницу и кутпо , и отиде сђ тбтмђ кђ малои ку-