Пештанско-Будимска скоротеча

312

ћи, нзмеђЂ маслина и Афртансвш багрена. Д оносителв. П Р е ногђ гато дође тамо, сретне га нБговђ газда, суд*1Л Криволшбт., и рекне: 1акове шта носишђ ? „бдну кутпо за Госоого Манонку. АлиГосподине, несмемЂ казати одђ кога." „Зашто не?" „брбо бв! се на мене Господинђ Колшђ до вћка срдхо." „То вдобро, да ћутати умешЂ. Него 6 већЂ доцканЂ. Даи ми кјтпо; н идемЂ СЈтра на свакш начннЂ кђ Госпош Манонки. И ћу ши кјтпо предати, но нећу казати, да е одћ К .ол1на» То ће ти заштедити пјтђ, а менн ће бмти одЂвелике користи." 1аковЂ да кутно свомђ Госиодару, комђ 6 безЂ противр г &ч'ш у свему покоранЂ бкхти обмчестзовао. Суд1Д однесе го дакле у свого собу, и посиотри го при свећи са великммЂ лгобопитствомЂ. На заклопцу столше са црвеномЂ кредомЂ написано: На лгобведостоину и лгобл^ну Мар1ету. Господинђ КриволгобЂ знаше пакЂ добро, да в то само лукавштика одђ Колина, и да подђ тммђ само нћка враго .па вреба. Опрезно отвораше онђ дакле кутно, л' каковЂ мишђ ил' пацовЂ унутра ? Ал' кздђ дивнокраснми крчап. прииЉта, кога з онђ самЂ у Ванси виђао, чисто се уплаши. Ербо Г осподинђ КриволгобЂ бнше у правама и неправама добро кзкусанЂ човекЂ, кои е знао, да 6 тежен'ћ човеческогЂ срдца 1 оштђ одђ детинћствк зло и наоиако. Онђ увиди одма, да КоЛ 1 нђ тежи, како ће Мар1ета с^ крчагом^ у несрећу пасти, како бвх она оваи, ако у н4 остане , за поклонђ срећногЂ лјобовника когђ . или за такво што проглаего, иа како бн онда сви поштенни лоди одђ Мзр ^ете се клонили. Зато за-

Клгочи Господннг КриволгобЂ, за да свакои злои сумнви краи учини себе самогч, за датела издати. И безт. тогђ лгобго е онђ Марјету, и виђао бм бмо радје, да е ова изрекЂ седогЂ Нароха Јерошма према нћга побол'1} слушала: Д & ч и ц о, лгобте се међЂ с о б о м ђ ! Истинна , Господинђ КриволгобЂ баше дегенце одђ само иетдесетЂ година и зато е Мар^ета у себи мислила, таи изрекЂ више неприличи тебв!: НапротивЂ мат и МанонЂ мв1слнше, да е Суд1а едно паметно детенце, кое новаца и знатноств притаа;ава у читавои Ла Напули, одђ едногђ крад вароши до другогЂ. Ако в Судн/ шгогодђ о сватбв1 говорго , бежала в Мар1ета одђ страха, но мати МанонЂ седила 6б1 безЂ свакогЂ страха предЂ грднммђ вреднммЂ Господиномђ . И доиста мора се признати, да онђ на читавомЂ тћлу ни еднемане имао Н1е. брбо премда е Колшђ у целои вароши можда наилепшми човскђ 6б10, имао е Господинђ СуД1Н ннштарЂ ман^ у двема стварма »ного предЂнБимЂ, сир1;чБ: велике године и великБШ носђ . Да оваи носђ , кои е Судш увекЂ као трабангк иредходјо, за да н&гово надошаст^б нав^ети, 6б1о е ПраВБШ с .10НЂ МеђЂ ч0всч1и носовб1Сђ овимђ слономђ, сђ н Јјговомђ добромЂ наи&ромЂ и крчагомЂ отиде суд1а сутра данЂ у кућу, шмеђу маслина и Афр1«анск1и багрена. „За красну Мар^ету'' рекне онђ ништа ми ше прсскуцо. Им сте се гоче у Ванси јкрчагу дивили. 'Допустите лгобезка |Марјето, да Езмђ га ц и мое лк>беће срдце поклонимђ." МанонЂ и Марјета Јбнху узхићенн н зачуђени, квдђ крчагЂ видише. Манонкине очи светлише се блажено; но Мар1ета се окрене и рекне: „Д не зка &ђ нити Ваше срдце ннти јВашљ крчагЂ узети", На то се разнри г-ати МанозЂ и крнкие: