Пештанско-Будимска скоротеча

313

А.ш а узммамЂ и срдце и крчагт.. О ТБ1 .1јдо, га док.1е ћеше, се твојоп срећи противити ? Иа кога чекапи тбј? Зарк ће те кои ГроФЂ отђ Провансе за нејгћсту начиннти, кадт. С\ д11о од-к Ла Иаиула одб1 /шп. ? — 11 чнамт. бо.гЈз за тебе се бринити, Господинт. К.ривплгобт. служи лш на честк, да 1јасв могј моимт. зетомк именовати." Онда изиђе Мар1ета на нолБ, и плакаше горко, и мрзише одт. свегљ срдца на краснкш крчагт.. А.ш С јд 1 н трЈпе сђ дланолгк ност. и рекке велемЈдро: Ма ти МанонЂ, не наглиге ни мало. Докт. ме само голЈбица 6 олЈј спозна, та пристат'ће она напоследкЈ. II нисамћ жесгока. Л се разЈмем в на женице, и пре негк што едант. четвртт. године ирође, увући ћЈ се а ј ЈМар1етино срце. „ К ђ томе мј в ност. |прегрдант.!'' шапташе Мар1ета, коа наполћ предЂ вратма слЈТаше, па се потаино смеаше М доиста, веће прође четвртк године, а Госиодинт. Криволгобт.ј неувЈче се ни само сђ врхомт.'! носа ј срдце. (продужатће се) 3 А К Л Е Т В А. немачкогБ) Жалостант. е седго Робертг у сво10и каменитои тавници. Сва се већт. природа бБ1ла Јтишала, и ништа 6 не узнемириваше, до вдногт. хода ЧЈвара, кои предт. вратма тавнпце тамо и амо ходаше, и до силногђ Јздвгсанн кенскогЂ сЈ1цества, коа своа пЈне очи СЈза у обатно несрећногт> Роберта сакриваше. На вданпЈтт. поче шкрипати брава на врати; човект.жестокогт, погледа и при лично крЈпан-в Јђе, и воиничкимђ гласомЂ спомене бедну Мар1к> (тако ее звала девоика, коа се кодђ Роберта налазила); да се еадЂ сђ НБИме може раставити,

и то „на веки" 6 јдј Н и 1 ои е нознато, да ће мј СЈтра ј готрЈ шестии сатт. последнв1и пјтђ кЈцати. , /{ ћј одма доћи," рече воиникђ, зато будите преправни; помБШлите, да н више имамЂ посла нег' да могј кодђ залгобл4ни сгоаги и НБИНЈ ТЈГЈ СЛЈШаТИ." Сђ овб 1 мђ речма остави ш, грЈне сђ вратБ1, и сђ више ш клгочева забрави. Пћго†громованЂ гласЂ 6 бш 6 нав^штаи МариномЂ ндиконашо. Она на вданпЈтЂ скочи, слоооднбш даде своимђ СЈЗама токђ, ецашћи паде око Робертовогђ врата, и авно проклинаше себе, као нравБШ 4 Јзрокк нћгове жалостне СЈдбине. РобертЂ, кои е ј више воини смрти МЈжествено ј очи гледао, трудјо се да е јпокои , али бадава. Онда гои почне овако говорити: ,,Лгобезна Мар1н! зашто себи ј цветЈ твои година збогЂ празнк! нребацивана да животђ прекраћЈбшт., у комђ јоштЂ толике радости за тебе цветати могј . Л самк самЂ јзрокЂ мое жалостне СЈдбине. Не криви себе о невина дјшо, него мои необЈЗданБ1и характерЂ, моеј надЈвено сјгцсство, мого ЗаВИДЛБИВЈ СОреВНБИВОСТЂ, оногђ криви о незлобна дјшо, кои ће СЈтра предЂ праведнкшЂ сјдомђ бож1имђ као кривацЂ стонти. Ко е мени рекао, да а ј могои ватри драгогЂ могђ дрЈга Јб1емЂ, и то изђ самогЂ подозргћшн. Зато равнодушно сносимђ мого сјдбину, и признавмЂ,: „да самв смртЂ заСЛЈЖ10 !'* Мар1Нв башЂ ј нам^решго бкиа свогђ лгобезника да [правда, кадЂ ал' пређаШНБ1И одђ дрјгогђ воиника праћенЂ Јђе и нбиномђ разговорЈ краи Јчини ._Несрећно девоиче морало е садЂ тавницу о ставити, иу потокЈСЈза, полакЂ обнесвешћенана воиника ослонивши се пређе рекЈ, коа го е на веки одђ оногђ раставила, што 1 и бнаимил1е на свету