Пештанско-Будимска скоротеча

Да га видишђ невидло га сунце. 6рЂ онђ н1б човекЂ к.ао лмди, ВећЂ крволокЂ ко што су рисови. Састав1о брке и обрве, Па онђ валн сђ крвавимЂ очима. €данЂ анжарЂ носи у зубима, Други држи у Л1евои руцм, А у деснои носи топузину, Куд'год& про^е туд' се крвца л1е.Онђ пороби землго Каравлашку, Каравлдшку и Карабогданску, На Видину Дунављ претурш, И машА се ндне Булгар1е. ТадЂ у Сербш СтефанЂ кралћваше, Когђ ВеликимЂ УрошемЂ прозваше. Онђ небнше сђ воискомђ у Сербш, ВећЂ во^аше воину са Латини. Ово аидукЂ едва дочекао, Па Татаре пусти у Сербхн). А кадЂ дође до града Звечана, До Звечана и Крал^ва двора, Таки на градЂ мришЂ учинхо, И ктеде га силомђ освоити. Ал' су СрблБИ старе мегдан^це, Па га лћпше 1оште дочекаше. Когодб стигне граду на бедеме, Таки му е глава са рамена. Бои;е милми големога лда! Да е коме стати па гледати, Одђ стра б&1 му срдце препукнуло, Да погледа кланћ и рванћ. Стои цика бриткхе сабалн, Стои лупа тежки топузина, Конби вришту, а кшацм вичу, Црна землн под" нвима се тресе. Турцм вичу Ала и МуамедЂ, Па за голе саблћ фатаго се^ СрблБИ вичу законЂ отечество, Па Варваре сђ мачи пробадаго. Маике чеда држе у нарамцм,

Па кукаго кано кукавице, Друге врућу воду заитаго, Па Татаре сђ нвоме посипаго. Али ко ће силм одолћти? Кол' побити миллшнђ Татара ? Они сђ мртви обкопЂ напунише, Преко мртвм живи покулнше. Онда Срблви снагу изгубише, Па КралЗзвои кули побћгоше. За нБИМа се тураго Татари, Кога стигну сђ землаомЂ саставлнго. Долетише до Кралћве куле, Долетише на нго ударише. На ГОришЂ го ктеше отузети, Ал^ нго н16 лако освоитиј 6рЂ су у нћ врата одђ жел^зза, Багламе су сребромЂ затоплћне, Паоколо нки метеризи, А на нћима поизборЂ гонаци. КадЂ ви^еше проклети Варвари, Да се кула неда освонти, Злу се послу оии досћтише, Изподђ куле лагумЂ отворише, Подкопаше тврде метеризе, И каменну 1сулу поноситу, Па КралЈво благо разграбише, Ситнми бисерЂ и драго каменћ, И два нћму смна заборише, Милутина и сЂ нбимђ Драгутинај Дадоше ш Кану Бекерану, А међЂ собомЂ благо под^лише. КадЂ се аидукЂ роблн дочепао, Онђ разори и ЗвечанЂ и кулу, ПакЂ онђ бћжи кђ равноме Банату Да га УрошЂ не бћ! достигаоЈ Кодђ Паланке Дуна†пребродјо, И кодђ Вршца таборЂ учишо. Онда ВршацЂ ВегенћмЂ се зваше, На трм брега трм града имаше. Ту БекеранЂ хтеде починути,