Пештанско-Будимска скоротеча

ПРЕГЛБДЂ ЛИТЕРАТУРЕ а., с р б с к е Опо е дана Лекснконг (неиачко-србска' частк) из1> иечати4 нзишао , за кое е време Бериићг <-во1о граматику двапуто. штампао. Вериићх е духЂ србског-Ј. езмка здраво проникао, и сваке е похвале достоннђ за свон Фииологична испБ1тиванв ; међутнмђ морам в признати, да н'1;гова Граматика ни е тоиико за простогт,, коиико ученогт., кои се разумева србскомг езнку метод'Б и болћ1и систеиатчческш редв дати. Притомт. е накион-кнЂ Србикииа, а на нриближаваи4 кг Чесима виче , премда се оно у многостручном'Б отношенјш одобрити може Тако су нсто изг печатнв изншин : Поглед! у Восну, иии кратакЂ путг у ону Крагнну, учин^нг 1839- 1840 но едномг Домородцу, и МалБхи Катекизаит. за ввлнкеимде о д ' б Д р а г. Раковца. Оба д4ла весма су занииателва, Гашва нстор1л оИлиршу и ново штатистично—геограФично д'];ло ј11ш тт> ни е иа светт. изншло. — Одђ „кола" е изншла друга частБ, ком шши у руке ни смо добилн. б., ру ск е. У Москви, у средоточ1Н> руске народности, изиШ/Ш е неколико частчи одђ першдичногЂ списавјн М о с к в н т а н и Н Ј. , у коима се руска лите ратура и политична истор^и содржава. ЗнатанЂ е за отечествену истор1м н ,,руск1и в^стиикђ" у 4. свезке. Осимг тога излазе н преводи Гете-а , н Шексшера. Гатке н преповедке народа славенскоп. колена одт, Боричевскогг. У Петрограду нзлазн економично народно списаије: „селске з;|баве" (З^огј 7 ; ипЈсгђаиипдеп). Пето нздан1е руске исторје од 'б Карамзина вредило е, као што се говорн , на едно 100 ,000 рублми. Холиковђ е нздао бшграфЈм Петра велнкогв у 13. свезкш. Не одавна нзађоше н неколико частш исторнчне бнб.аотеке ; Лођнка одт. Новицкогк у К1еву весма се иохвалме. (&. И. «©.) Г Л А С О II 0 Ш А. Г. Гаврилт. бгдић -Б Н Сентиванскш учител!, иравим'Б родолмбЈемЂ побуђенљ обеђао е за време свогђ учнтелБСтва сваке годнае частБ свое новчане учнтелкске плате Славнон Депутац1н школскои на умиожеше Фонда даватн. Одб стране верхсвногг школскогг НадзБ1рателБСтва свесрдо се речсном!. унителм благодарн, скупа н свнма онбј-

> кон су редкииЂ жертвама досадг на умножен!« нда ваши народнн школа нритеклн. Д О П И С Ђ. Лвна ВлагодарностБ. Да су р4дки данаст. међЂ земнороднмма у обзору ближн^гЂ спрамг ближнћга, нећу рећн добротворн и заступнтелБн, но и саии доброжелателБН,и шта више, и међљ саммм' сродницнма, прави пр1НтелБи — то ми держимг иитко порицати неће: зато, наисвет1а дужноств, нене долуподписану удовицу, као обтерећену матерв сх децомг, коа ми шштђ совершенми воз растБ ностигнула ни су, опомин ћ, да н великоме данаст. моит. Благодћтелм, ВмсокоблагородномЂ Господину ЕУген1М отђ ГБурковнћЂ, ц. кр. Верховноит. иашн народнм школа Надзирателм, и проч. поне сенку нансвесердше мое благодарности, сг овмиђ авно отдаиЂ ; што е онђ мени , по врожденном -б свомђ милосерд1М , отт, д е в е т * б стотина Фор. у Обл1гацн1, ст. иногол! гнммб интересоиЂ, безЂ едне кранцаре у поклонђ врат|'о. — И знамћн н , да ће Онђ , по благоирчвственнон нћжностн сво!ои, нвну ову благодарностБ мом вознегодовати; то за извннеше мое кодђ предноменутогЂ, внсокопочитаеиогЋ могђ Добротвора , нек' послужи и то; шго а желнмт., да бм се и више милосерднБ1 Добротвора , на благодМско н4гово спрама иеие дћло угледали, и слћдумћи овоиђ хр1ет1анскогЂ блнжнклмб|а прим-ћру: Б-ћдне у си роиашству сђ д '1; цом'б оставл$не удовице свуда спомага^н.— Б огб му дао здравл^, многол -ћтанЂ животђ , н откудЂ се и не нада, сваку радостБ и срећу! У Буднму 12 Декемвр1а 1842. Еуфроснна ДнмнћЂ рождена СтеФановићг. ПУТБ П О СВЕТУ. Госпођа ТикветЂ бише кћн богатогЂ кнбнгопродавца ПаризскогЂ , кои е свакомЂ свомђ детету 500,000 ливр!и остав1о. НЈговекћери лепота_ дале ко е проглашена бнла. Наравно дакле, дае по смрти н^говои ова лепотица велико нто свон почитателн и обожателн задобмл«. Између овн бно « н СаветннкЂ ТикветЂ. Онђ е нанпре матерБИ ове богате девоике , пакЂ затмиЂ и саму лепотицу вешто задобнта знао, давамћн сир^чг девонцм