Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО- ЕУД ИМСКШ СКОРФТЕЧА

(Со и г * е г.)

Чиоло

Неделл 17 Јануара 1843.

Год. Ц.

К А Л Д ђ Е Р И Ц А. Нледи зрацн необлачне Луне Лвупко трепте кроз портанск»> Арва Вегрнћ сниа на твој пепо цвеће Цецндна ! о тн иртвн жер,тво ! Н<* теби се мај не смеЈе више Ннт тн иессц тнје летнђе ноћце Дивно светин са свода од звезда: Ал благо тн, благо нзбавлкепој А\ ! ивој сан у зеилкн одрнцаии Он је бно те;как н претежак ! Ту нзчезну н стане блнстанве, ] Ко шго илаиен у иеНннн гине : Требннк , зборннк н жнтнја светн , Сна тн бнла кнкнга н наука. Срце твоје неоча[)а свнрка , Иоја брнге у неволкн тера Нпкућство тн бпло расијатнје, Мргва глапа , једна две нконе. А кад глануј у ноћцн занева Облак тугв лнце ти иокрије ; 1 ек кад тужна огласе те звона, Нрвн зрачакј\тренке светлости ^асија гн кроз жицога таму.—

Често си се на

ирозор нагнула

А н тај је лозом облнстао Очн ч;>рне на иоре унрла : Дл тек брода што сн еагледала , 'Гргнеш очи , а сузе ронеНн Повратиш се у таиницу црну. 1>н Анђели, всбеснн ве ници Што увенут ноднжете цветак, Вн сте први глас радостан чуин, 15ећ на прагу отво ; ека гр ба Из нрсију дн нзиђе нБенн

Вн сте вашим видилн очнма , Кад је горком притнснута смрћу,Грозећисе , ал и радујући Ладну руку сузам'ј ороснла. Тако лежн у тавностн она Дн путника , онуд нролазећа , Крст с имемом, летом, доиовином На молнтву н еузу познва!

К. П. 1ур.

Н. Саду.

П\\ФТ> Ш1КОЛАИ ЗРИНБ1И. (р <)Д1о се 151§, а уиро 1566 годнне.) (сн неиачкОгљ) Нигежка дкиа славногт. овоп, МЈжа иечипллп. словима у » И .тописиуш човечности наиисана стов. Прерана хмртт. н ^ ј гова V толико се више оинакЈб, што в уираво у оно доба иогинуо, кадт> му е витежка десница са зрелм ума нјјговогт. совети отечеству наиил ждни* бмла. ПаденЈемт. 1 -рада Сигетаара, и н4говогт. славногђ бранигелн ве!>а « частв Унгарске државе иодт. арамт. османскји подпала. Кадћ аеКв Солимант. I Београдк освои, са воорЈжаномт. силомт. удари на Днгарно. Цосие ирваве битке на полш Мохачкомч., гди в цвегћ ^ нгарскогт. бла городства пропао, подчини себи већ у частк Унгарјв ; а осталу примора , да му ГОДИШ1П .1И данакт. као поб!;дител10 плаКа 11очем'к « Си.шманг с г к т. ксвдмт. знат