Пештанско-Будимска скоротеча

номт. поб&домт. владати започео : наиери, да са сво1омђ поб'ћдоносно>п> силомт. и последн-ћ дане свога ашвота прослави. Онт. дакле лицемт. првогвјМан 1566 године са наикећомЂ славомт. изт, Цариграда пође, и намери свом'1» силомт. на 6гр_> и Сигетварт. по дрЈ11И гп тч. л дарити. Но ни в знао, да више никадЂ свои престолнвш градт. очима видити не ће. Кадт. већт. у Земднт. присне, зак.иочи, да кодђ Петроварадина Дунавт, пређе, да св гллвном в својомђ воисеомђ наипре на бгру горипи. јчини , а после да на ђурт. и КоморакЋ нападне. — Др.уга частв воиске одправи се, да обседне Сигетварт.. Но на вданпутт. Солиману гласт. до упто дође, да в цела воиска н .ћгова кодт. ШиклЈша одђ Зринвхевн Л10Д1И около полноћи сасвБЈМЋ упропашћена. Садт, се славолгобиввш Султан-Б тако разлготи, да одма свомт, силомт, свошмђ Сигетвару поити. Ст» великимт. дакле те* гобама исте године 19 Шл1н ст> воискомт, кодт. 0< ека Драву нређе.и у ПечЈИ четвртогт, Августа торжествено приспе, а сутра дант, предт. Сигетваром-н на кошо укаже се и овде самт. собом-в воиску свош уређивати стане. Садт, сила мусул-манска одх 100,000 лгодш уда(»и на Сигетварт., противт. ков се Зринв1и са < вои 2.500 храбрм воиника витежки бојпо. Грмлнвина тонова *епрестано 6 транла, вБ1соке Сигетске куле една за другомт. рушила се, веКт, су двадесетт, пут1И крвсжедни непрјнтелвиса свомт, снагомт. сво^омв на градт, ударали, но свак!и путх су одт, Зринв^н и н г ћговв1 воиника одб^ени бв1ли. Кадх су већ-Б напоследку сва предград1а попалБна бнла, и ни одт, кудв пожелана помоћв Зринвпо не дође, онда се онт. у саму тврдинго затвори, и намери нго са свои гоштб бООзаостваши воиника до капи крви бранити. Ио и овде се дуго бранити ни е могао; ербо садт, већт, 11 саму тврди!ио непрјлтелви запале, ни

шта дакле сад-Б друго ни в чинити могао него да: последнћ силе свов скупи и на Дуишанина удари, пак-в да славно' засвога Кралн и свое Отечеетво умре! Кећт, е жалостнв! тридесетт, и четири дана протекло , одт, како су Турцв1 Сигетвар-в обсели; већт, в и онаи одсудителнвш дант, дошао,кои ћеЗринв! еву и н ']>говв1 храбрв! воиника смртв угледати. Ово 6 бвт 8 Септемб. 1566 године« Зора в заплавила и сунце нрко већч. 6 огрануло, кадт, себе Зринвш у белу свилу обуче.и шлемЋСТ, вв 1 соколгб иернницомт, на главу метну, да бв1 га нздалека крвожеднвш непрјнтелБ угледати могао. Припаше саблго свогт.Отца кон « већт, досадт, у славнв!мт, поб ^дама много глава турскиодсекла; изиђе изђ свогђ обиталишта, и ступи у средину в-ћрнв1 витезова свои , беседећи имт,, како в славно за Кралн и отечество свов умрети ! Већт, ст, полн бесна непр1ателвскачета лупа.ипоследнвш горишт, учинити намерава, После краткогт, совета коимт, нћгове срдечне воинике на славну сиртв одушевлнваше, и почемт, свегу Троицу себи у помоКв позове, заповеди Зринвш, да се градска кап1а отвори. У оваи се парт, вданв комадт. одт> капјс еруши, кои в већг горети почео, и улазећи Иничара преко 600 на оно место згргва. — ЗришЛи иокраи себе лшбимца свогђ Ш р ан ића , младогЋ барнктара имагоћи, посредЂ дима на непр'штела удари; али наскоро затвтм в две га кугле у гоначко срдцезгодише. Сграшна вика 5 турска:ала! ала! огласисмртвовогЂ славногв Шнакз. Разарени Иничари тћло му од. ма Аги свомђ однесу, простру на топт. Канц1анеровЂ, когђ су кодђ Арада задобв1ли, и главу му одсеку. Неколико снажни воиника Зринв1бвм смртв нћгову прежиие .Они сир4чв дотле су градЂ0ДЂнепр1ателн бранили,докЂ се барутана запалила ни е, и све обитате.тћ и бранителћ овогђ града у воздјхђ однела, Овако