Пештанско-Будимска скоротеча

живогб свсш оконча Зри & и, кои 6 лепе услуге као вернми сбшт . своме кралш и миломђ отечеству прннро. На два дана пре освовшн Сигетвара умро е крвожетБШ Соиимант.. Зринвји в потомакЂ бмо славнопознатогЂ племена Су б и Кев а, кое 6 племе подђ Веломт. IV. кралћм-Б УнгарскиМЋ до великогЂ богатства, славе, и чести дошло, и одЂКралн сђ кнежевиномЂБребирЂ и Лика обдарено 6 б1ло тако, да за свагда насл ћдно остане. Предцм се Зрин^ 16ви у биткама славно одликовали; заго е и нашЂ ВитезЂ нбшвммђ примеромЂ у младнмЂ своимђ годинама станомт. славе ходати почео. Онђ е јоштђ као младићЂ велике опасности ири обсади Бечкои претршО, и витежко борећи се славу овде себи задоб1о. КадЂ 6 до савршеногЂ нозраста дошао, свагда е управлао са Славонскимђ иХорватскимЂ Конаницима. КадЂ годђ бм се непрјнтелго указао, свагда бв! му стра и трепетЂ у срдце уливао. Онђ е сасвимЂ осмаискш таборЂ сатро, кадЂ • у ТурцБ1 првми путЂ СигетварЂ обсели. Као годђ што о Зринћш у борбама славанЂ бмо; тако 6 исто и зрелвшЂсоветима Кр алш свагда лепе услуге чишо. Нато н и лепо награђенЂ обго , почемЂ Б;\нђ Хорватске и Славон1б а затммЂ и СокровиштникЂ крал 'ћвЂ постане (ТауегЈиеогшп Ке§аИит М »§^9 (ег). КадЂ се ЗриНБШ иоследнБ1и путЂ са свои непр1ателБи бор1С» имао 6 при сг-би градске клгочевеи 100 Цесарски дуката, да му не бв1 опустошеницм празне џеаове нашли. Но као годђ што и данЂ данашнБш свак1л поштенЂ и славанЂ мун »ђ непр1ателн и завистника обично имаде. гако в н ЈЈринћШ многе непр1ател4 имао, кои су Еод ^ кралд облагивали, и за издаицу проглашавали. Али е онђ свого веркоств према кралго и свого лгобовБ прека огечеству каибо.тБ при свршетку животасвога показао. Какву е услугу своме кралго, и какву штенепр1*ителго чишо, лсао сведочи д-ћло за-

клетогЂ н15говогђ непрјнтела С о к о л л и великогЂ везира, кои е главу ЗринБ1бву у станк кралћвЂ послао сђ овнмђ речма: »за знакЂ мое милости шилЉмт, вамЂ главу вашегЂ снзжногђ воиводе, кои вамЂ е лепе услуге учншо, а н ^ћгово т-ћло торжественосаранити дао самБ."Глава ЗриНБ1вва однеше на е у намастирЂ Св. Елене гди се и данЂ данашнви покраи прве супруге К ^тарине Фрингепант, налази. —Последнд грана племениге ове породице 1703 утаманила се. КРИТИКА У ЈЕЗИКУ. *) I. Г. В у к а ш и н Р а д и ш и ћ , говорећи (у додатку к „СрбскимЂ иовинама" Ј\1г 31 Ј84У.) о сушт. именима на е с т в о ство и тво, и о прил. на еск1и, • **\ СК1ИИК1И ) врло паметно говори о претварању и из ос тав љ а н> у слова, и томе ће по свој прилици бити узрок, што зна Грчки; али је за чудо , што се у самоме дјелу слабо држиоиога правила, које код другога одобрава и хвали, н. п. за Гаића каже, да је бно „лгоб.гћно чедо Филологјв" што је написао искуство, а сам пише рассталти се! 1/1з осталога пак види се, да је много читао Славенски; него штета, што он познајесамо д а нашјњи Славенски језик! Кад би иознавао и стари, онда не би могао казаги, да је „старвш *) Ово је писано по 31. броју новина Бијоградг.кијех за главно засједаније друштва Српске сиовеености. **) Не знам, да ин је ко доеад напомннћао , да у нашему језику неиа узрока пвсати имена прил. на крају са ми н са 1и. У Славенскоме и у Руском језнку томе је у зрок, што се ирнд нмена у женскоие роду свршују на аа, ау среднвему на ое, и. п. зелении зеленал, зеленое, широкјн широкан, шнрокое; а мн Еажемо: зелени, зелеиа, зелено; широкн, широка, ш и р о ко.