Пештанско-Будимска скоротеча

39

и невол]> у животу своиђ претрП10. После млоги други у животу ијјговомт. догађан доведе гз напоследку судбина н ^згова године 1825 на едну екглезску галјк), ко.ч в по гожномћ мору бродила. Одђ нрилике две стотине мила удал^на одђ приморн Перуанскогт. при острову „Флор^анда" стане га.пн, да бв1 се ст> дрвима и кодомђ за пиће снабд'ћти могла. СадЂ матроди стгпе на суву землго, кон е гусгомђ, непровидномЂ ш; момђ покривена бмла, ЦочемЂ су већЂ матрози дужевремена бадава изворЂ тражили , раздвов се они међу собомЂ : една гомила оде дубл г ЈЈ V шумг, изворЂ воде потражи; дрЈга иакЂ при краш примора бавила се дрва цепагоћи. Међу нрввтма 6 бш 6 и нашЂ младвш ЛордЂ, кои часомЂ као" ветре. настЂ младићЂ свое дружтво осгави и одђ нЈЈга удалијсе, предЂ собомЂ непрестанце|див,ио козу вјнгоћи.' Тако се онђ читавл двасатабезбрижно забавлно, докђ се у несреЈшо доба награгЂ не врати, дане бм галЈн одпловила и нћга у овои страшнои шумЈИ самогЂ оставила. УверенЂ, да не ће у сграну заићи, ступао е онђ напредЂ певашћи. Али се већЂ сунце западу приближавало, а онт, се текЂ садЂ у «данн г > стђ шугпанв тако заплете, да ницуд к већЂ напредЂ ступати ни е могао. Сад б себе у великои неволви нађе , видећи, да 6 заиш'о и свои путЂ заиста изгубјо. Шта ће тужанЂ и неволанЂсадЂ дачани? На когострану да се окрене?-—■ Онђ 6 гоштђ одћ свогђ детинвства доста дрзновенЂ, анемало и лакомвголенЂ бвго, кое га садк мало ублажи. Дуго дакле на предстовћу опасностБ не мвголећи, заклгочи онђ у себи, даовде до зоре остане и сутра да се на гално поврати, крепко уздагоћи се, да ће се су гра са своима опетЂ састати. А и ни 6 ништа друго могао чинити ; врбо втрчећи по шуми такосустао 6б1 о , да га е укратко и мракЂ овде застао. На срећу нћгову нађе еданЂ изворЂ лаЦне воде, гди се мало опорави, а за-

тб1мђ, да бв1 се одђ сваке опасности спасти могао, попне се на вдно дрво уморенЂ нагнувши се на густе гране у ДЈбоко заспи, премда га в страшно урланћ дивлби зверова почесто иза сна будило, и на предстоећу опасностБ опоминнло! КадЂ већЂ и зора руина заплави , укреплћнЂ готренБомЂ росо!ИЂ сиђе нашЂ страдалацЂ сђ дрвета доле. ОпасностБ, кон му в ноћасЂ предстонла, садЂ текЂ ужасЂ у н"ћму узбуди, да не бБ1 овде остао; пође дакле напредЂ 1 оштђ у надежди да ће галпој застати» Но што годђ в онђ више напредЂ ишао , сотб 1 Мђ в све више у шуму заилазго, Ахђ ! време е пролазило, време н^јговогђ спасеша; а пропастБ му 6 готова предЂ очима бвкча! —ВећЂ в сунце вб!Соко одскочило и свого топлоту велику по црнои землви разсипало, а нашЂ витезЂ, кое одђ глади и жеђи, ков пакЂ одђ великогЂ ужаса већЂ е до краиногЂ очаанјн дошао. СадЂ одђ мужества и слободе оставлћнЂ , на землго се као мрта†простре у помоћБ викагоћи небо ! Напоследку, > стане у свомђ наивећемЂ очаннјго, пође мало напредЂ, и у несрећно доба подђ саму ноћв дође подђ вданЂ брегЂ, подђ коимђ изворЂ нађе. Овде лађаномЂ водомђ жеђБ свого загаси и ослабл г ћне свога тела удове мало опорави. А да 6 б 1 велику гладв свого мало утишао, науми, ма какву зверБ,, коа му прва предЂ очи дође, поести. Узме дакле вдно подугачко дрвце и стане плашити н;ивотин г ћ лупагоћи сђ нБимепо гранама. Изаиста онђ садЂ едну зверБ предЂ со 6 омђ угледа, али ово в ЗМ1Н бвдла, кои пружи свои 63В1КЂ, и сиктагоћи своме новомђ госту смрћу претиги стане, на ков онђ безЂ обзв1ра удали се. Попне се садЂ на ВБ1СОко едно дрво и погледЂ сг.ои на далвну баци околину, не 6 бј л' кака†утћшителанЂ предметЂ угледао. Но све в бадава 6 б 1Л о; онђ е само едну пропасгв