Пештанско-Будимска скоротеча

свого скорвшЂ очекивати могао! Овако у краиномЂ очаашго цел у боговетну ноћв проведе ; врт, ков збогЂ глади, ков збогЂ ужаса и оиасности, ни тренЈо ни е. СадЂ 6 већт. едва зору очекивао, да сеодавде крене; нотако 8 ослаб10 бмо, да се одт. землћ ни дићи ни в могао. Глава му е тешка, очи Јкочене, а цела землл предЂ очима н-ћговммЂ бмла е у наивећу таму обв1вна. Садт. одђ гешке глади са урођенммђ му нагономЋ (инстинктх) иочне онђ траву и свако зелћ око себе чупати, и у свон уста трпати; ал' на н4гову велику радоств осеги онт. неку животворну силу ипр1нтноств и дође малокт. себи: напоследку аснБ1МЂ гласомЂ очи небу подигн>вши, повиче: „Хвала ти вишнкш мои Боже! што ме у овои краинои беди заборавш ни си , тб! си ми едина надежда мол, тБ1ћешЂми као благшОтацт. сиасешв поклонити!" ОваковБ1МЂ ммслима одушевл^нЂ подиже се и пође напредЂ, но збогЂ свов слабостина ногама своима стонти ни в могао. На ново дакле леже на црну зем.по и баци се у дубокш сантћ, кои га сасвимЂ опорави, и наново мудушу и срдце укрепи. Иа коЈои управо страни налазила се га.ин, дознати ни е могао; но опетЂ у надежди пође онђ мпло нанредЂ, п поче изБ гласа викаги, не 6 б 1 л'се гласЂ какавЂ одазвао. На сзакН! шушанБ чинило му г,е, као да неко оданћ чуе. Но напоследку види, да су сва н Јзгова иредпр1Н'па сувтна; ерт, се нико живни на н г 1 јговђ гласЂ неодазва I — КадЂ веКЂ сЈице седати поче, и мракЂ мало по мало указмвати се стаде, опази нашЂ страдалацЂ, ди се изђ далека одђ неке животин -ћ очи ^крозЂ [таму Јсветле : каква в зправо зверБ бнла дознати ни в могао ; ерЂ између густи дрва и таме само се очи угледати могоше. Ово му стра великЦј зададе; помбјсли дакле у себи: „ова дивлн, зверв већЂ ме в опазила. ПођемЂ ли садт, натрагг бегати, то

самБ изгубл -ћнЂ, дакле шта Богђ да и срећа гоначка! Узме садЂ свои шгитђ дрвегши, преправи се на битку, и пође сђ наивећомЂ нросћу противЂ свогђ непр1лтела на горишЂ; али — у овомђ часу поче се онђ у глдсђ смеати, ербо ова страшна зверБ, прогивЂ ков се онђ тако вооружао, бв1ла е — савулнга, кон са низке вдне гранчице на н^ћга гледаше, величини инеобичномЂИзгледу н-ћговомЂ чудећи се. Онђ се садЂ лагано приближи и нго мирно стовћу бднвЈМЂ ударомЂ на землго свали. ГладБ е наиболБШ кувар в; зато гладномЂ нашемЂ страдалцу овгш добБ1такЂ врло пр1Нтно падне; но тект. мало доцнш искуси онђ . да е месо одђ савулнге горко и невкусно 6 бјло. Али зато опетЂ благодари онђ своме Створителго, кои га у овои краинои беди и неволБИ Н'Бговои оставго ни б! (продужиће се) АБДУЛОВА СРЕЂА. Морална прнпов^дка нзг д4иа Соаве. Нема тога на св^вту човека, кои не 0 ' жели бмти срећанЂ, и кои се не тужи , и не плаче, да у пркосЂ свему н 4 говомђ труду ибриги, никако не може желћнои сре!ш у трагЂ да уђе. Али збилн, што то мора 6 б 1 ти , да међу толикимђ лгодма, кои реченои срећи често у трагЂ улазе, пакЂ опетЂ скоро ни еданЂ одђ нви ни 6 кадарч. да о нађе? Да ни' е томе уарокЂ: што лгоди по свохои глави и лакомБ1сл11о ходећи, сђ правогЂ пута на кривБш силазе, иа коме се среКа адно и чемерно постизава? II несумнамЂ да ни е тако. А и сл г ћд .поћа припов^дка, акопремЂ в баснословна — као што су у баснама често завите велике и праве истине — побЈђув ме, да кодђ овогђ могђ мн г ћта останемх. АбдулЂ, пастглрЂ Арапск^и, пасући свов стадо, и гонећи га СЂвдне паше на ДруГЈ, СМОТрИ ПОДЂ вДНБШЂ брДПШЦбМЂ