Пештанско-Будимска скоротеча

пећику, кон е са свно страна у трнго и шипрагу обрасла бмла. .Лгобопмташ. онћ већ-н се накани да унутра иде. На улазку из1 ледаше пећина црна као пако. Тект. мала дневна зрака, сш штавдћа се изђ висине*, осв-ћтлнваше нЈјно дно. Онђ се упути неколико корака унутра, гди, тамо овамо ходашћи, нађе у прпкраику пећине Кесу, прстенЂ, и едант. старБ1и папирт. *). Он-в завучелакому својо руку у кесу, и кадЂ не нађе ништа у нвои, уздане 6! 3.10 ти бћ !ло. Ни си ми зарк могла како другачјв ласкати, ванЂ напразно. Да е баремЂ краицара една у нвои, не бв! ми ни полакв жао 6б 1Л о , већт. башЂ ни н -ћ. Разлгоћент. онако рекне: Проклин г ћмт» част., у кои самв те нашао. Иди безт. трага „бацв! в на земл^о" пакт. чами тамо, гди си и досадЂ чамила. Кесу удари о каменЂ, и у нвои нешто звекне као новацЂ, Абдулу причуе се као да е члато. Са†протрне. Узме кесу са земл^, и нађе е пуну до вр'а. О Боже! повикне шта ово мора бв1ти ? Заиста, или е привиђенћ или некакввш чарЂ ? Ма што 6б 1Л о бмло, злато ћу н себи уЗеТИ, И ШНБИМЂ ОВаи б1вЛБШ СВ16ТЂ уживати. Овако усхићено говорећи, узме прстенЂ ипапирт., пакЂ се изв _)че изђ пе" ћине. Сђ-Богомђ горе и дубраве „рекне" нећете ме виђети, докле ми годђ овога злата трав. Ала да ми е садЂ бмти у Мекки на ћаби, и уј таи ма створи се у Мекки!!— .... ЗабленутЂ, и наполакЂ смућенЂ едва се сћти да разв ^е папирЂ, у коме стане читати слћдЈК )ће р1ечи: Кеса ова бмће пуна злата КадЂ годђ будешЂ хот*10, Са прстеномЂ бБ1ћешЂ срећанЂ КуДЂ годђ будеШЂ х0д10. *) Напнрг $)а}ЖГЈ1<шђе, ест -б кора сг дрвета папнра зовомогб , на кошн су стари Африкзни сиова изрезивали, тобожт. по кори писалн. За то се иоваи, иа коме мш данашнБИ даиг пишемо, папирг зове.

4 1

ПоволбнбШ ј и радостпБш оваи гласЂ роди у АбдуловоМЂ срдцу л106опмтство , и желвд кђ путованш по свјету. Онђ то непрем+.но учнни. Нутугоћи изђ едногЂ града у другји, обиђе у кратко вр1вме велик!и д'!;о земл!;. .V путованго увеселнваху га свакш данЂ нони предмети: промћиа земала, осћтлБива разлика пред-Јјлне климе краснми видђ и вкдсђ натуралнм проинвода, усовршенствован Јј заната, представлннћ дивнв! и обанте.шм механизма, разлика обн1чаа, езика, духа, и начина живота странм народа. Сва ова уливаху у душу и срдце Абдулово ■грогателно увеселшб. После краткогЂ времена почне и овогђ задоволвства у нћму нестанти. Онђ , што е годђ дал± путово, опазго в умаленћ чудновате оне промћне, кон га сђ почетка тако пр1атно увеселнваше. Шта, поммсли онђ у себи и рекне; Та иста натура, кон се овде текЂ малимЂ нечимЂ разликуе, питала е и содржавала е мене и у моме отечесгву. Она ми овде мало страиогЂ нешто одкрмва« Л видимђ сво скоро исте оне предмсте и етвари, кон се виде и у могои землви. Исте скоро пороке, и страсги лгодске, кое и кодђ мои сонародника. Овако наМБНПЛаГОТВИ изгуби онђ лгобопигство кђ новосгима; дакле и ватрену ону желго к-путовашо по св1вту. И ситђ сзега, преда се међувременомЂ почаванго. (продЈжен1б сл!;дуе) Р.УССИ у 17 ВЕ КУ. (с-б П олбскогђ одђ Г. Гебауера) СамуилЂ КазимирЂ ЛЈасцкЈезицЂ, учент. Поллкђ , кои е подђ влад ^шемн Димитр1н(ђе§ §а([феп) у Москзи живхо, оставјо е у свомђ опоминанго, кое се пре неколико година у РусЛи нашло, многа знатна извЈ5ст!л о рускимЂ нравима и обмчаима 17-огђ столћт1.ч. М б 1 сл1»дугоћа V изводу нашимЂ читателвима сообштавамо .