Пештанско-Будимска скоротеча

као изђ неке дублвине свирку матроза. СадЂ вданЂ — другш — напос.1едку и треКШ топт. чуе се. Никадт, у животу нЗјговомђ нн в онљ такове радости, такове прјнтности доживт. Певашћи од'Б радости, иет!о 6 онт. на вратЂ на ност. доие ст. брега, да бм се што пре кран) приближити могао: одт, вдногЂ магновешн завБ1сЈо 6 живогв и.ш смртв. Онт. истина Јоштт. своимч. гчима гал1Н) угледати ни е могао; али гласу гопова сл-ћдушћи дође онђ као безт. душе на еданпутт. већ "б и до краа брега. Али ахт, ! гал1е већ -б 6 нестало. Онт. погледт. свои на далћНБ1и просторт. баци и издалека 10шт г Б 6 платна одт. галје угледати могао: да! то 6 заиста галЈн бвма, нћгова вдинита спасен1Н звезда; вдинита свеза, кон би га изх ове пустннћ избавила, и са човечествомЂ саединила. Но свеза се садЂ раскинула, звезда се помрачила, галлш е на веки одпловила и садт. као одт, гро.ма пораженЂ простре се онт, на землк), дуго времена извант, себе као мртавт, лежећи. — Кадт. опетт, к*б себи дође, осети да му е тело одђ овогб горкоггв судбе удара сасввшЂ ослабило, духЂ му клонто: ,Д1згубл4нЂ! на веки самБ н беданЂ изгуб .тћнЂ." ПунЂ тужнм МБ1Слш стано е онђ као укоченЂ гледећи на широко море, не зато. као да бћ1 се надао гално своима очама угледати ; него што одђ тешкетуге свое ништа на свету мислити, ништа радити ни е могао. Надежда е изгублћна све е пропало! Но гладаНЂ желудацЂ опомене га, да покраи све н4гове туге опетЂ за ело бринути се вала Зато онђ себи дивлнка натресе и свои желудацЂ сђ нвима напуни, благодарећи Богу за ово лепо добротворство. СадЂ онђ тек' угледа ; да ни е са свимђ пропао. Мбјсзо на свего неко и наистар1е 'суштество човеку е сасвимЂ урођена; али ахЂ! на жалостћ у ово наше време искушавамо, да нелалнлствпј и на ало употребл&а

слобода ово спасително за човека чувство почесто изђ срдца изкоренава, или у само суев-&р1в прелази. Но кадЂ већЂ човекЂ кђ себи дође, одма се у нћму вера и ммсао у Бога рађа ! Ово е и нашЂ стр адалацЂ осећго, кои е иа встро у страмлћнБ и свакои опасности подложанћ опетЂ благостБ и доброту свемилосгивогђ свогђ творца искус1о. Онђ е н-ћга пре у виду строгогЂ суштества предстг,влно, кое е одђ лн)д!и сасвимЂ удалћно 6 б 1 ЛО, но текЂ садт, вид10 е онђ, да е Богђ међу свимђ лгодима, идасва д']Јла види и мотри ! Овако е у надежди дпнђ по дапт, нашЂ беднвш страдалацЂ животарш. Онђ се помало коренћмЂ, дивлакама, и пужевима ранЈо;] кадЂ еј тако срећанЂ 6 б 1 о, да е кок) птицу или козу до 6 бјо, то е онда свечано славш! Ни 6 кадЂ имао онђ пробирати , е ли вкусно или не, него само толико да има, како бв1 свои желудацЂ напунити могао. Одђ гранчица саградш е онђ себи колебу [на брегу мора, одђ кудЂ в изгледЂ управо на море имао. ДанЂ по данЂ пролазш е и већЂ се двадесетЂ и четири дана навршило , одђ како онђ на осгрову обитаваше. Сговћи предЂ св010мђ колебомЂ баци онђ поглсдђ на далћно море. СадЂ му се учини, као да е на еданпутЂ предметЂ скоро невиђенћшугледао. Заиста овоние обсена бмла: предметЂ оваи мало по мало нћму се приближаваше, и већЋ сумнати ни е магао да ово галја ни е. — Крвт, му садЂ живлЈј у жилама тећи , срце нче куцати иоче. Овако е онђ читав-в сагЂ између живота и смрти, између надежде и очаанЈн очи свое на жолбнбш предметЂ укочш. ,,0! да ме Богђ милостивбш хоће садЂ само овога зла избавити' 4 номбшли у себи, и колико годб моа »е повиче изђ гласа: „Хурра! Хурра!Овамо браћо! помоћв ! .. . помоћв за име живога Бога ! Али ахЂ ! немоћнБш нЉговђ гласв ни е до гал*1е стићи могао, нити су