Пештанско-Будимска скоротеча

знакт. н-кговт, матрозн Јгледати могли. Гал!а већЂ кђ сћверу обраћати поче. НесреКнми Лорд-1. еадЂ на колена падне и одђ срдцасе Богусвомт. помоли. Богк в сердечнЈ Молитву нкгову услмиао, и — гал .нн се Јправо кт. острову обратн. Тко бм садт. могао описати радоств нћгову? Али та ко 6 човекЂ овога света, час-к му горка гуга срдце нЕгово мори, а часв опетк у наивећимт. милинама дтша му плива. Пашемт, страдалцд' сад н отечество, родт>, огацв и маика , сродници и пр1нгелви надоше на паметв, и ире него шго е анао хоће ли спасенјб свок у галж наћи , већЂ му в на у.мт, пало, како ће се у нар \ча отца свогт, радостно бацитп; како ће ожалосћену свого маику т^шити, и већ'Б 6 себе као наисрећшбГЂ страдалца, кои е млогобеде и нево.гћ претрпт, сматрао. Дошло е већЂ време избавлен1н и онђ 6 певагоћи летЈо сђ брега доле. СадЂ га гласно Хурра! Хурра! поздрави. Онх е бмо избав.гћнЂ, дошао 6 опетЂ међулшде, и то међу своб нређашн -ћ другове: брЂ ово е н4гова гал1Н бвма, н-јкгови другови , кои желећи видити, да ли се онђ 10 штђ у живогу налази, дођу ближе и угледаш га. — ..Воде! Боде!" бвгла е прва речвк'ћгоза. — СадЂ се текЂ онђ опоминао свогђ СедногЂ стана- Тако се осушш, да вкао самасмртвизгледао. Но мало, по малоонЂсе опорав10 вкуснвшЋ елима, живогворнииЂ пнћемЈ. и содружесгвмнБтмЂ јкнвотоиђ, пакЂ 6 тако онђ помало свого пре1 >апшк> крепостћ и снагу задо.б!о. КадЂ су већв наши путницм Ецглеску очима угледали и нашв страдалацЂ ногомђ на сваш отечественЈ землго ступго, ништа му одђ пређашности заостало нидо бдногЂ спомена и необнчногЂ гла* дована. НашЂ «ДордЂ, кои 6 толике беде и невол-]} у животу свомђ претршо , идан-к данашнБ1и, као КапетанЂ вдне Енглезске ГЈлЛе живи, иГу свомђ животу више 6

оваковм страдаши претнп1о. Говори се.да 6 некомЂ ЕнглезскомЂ кнвигопродавцу обећао, да ће догађае целогЂ живота свогђ свегу посредствомЂ штампе обзнанит.« (г>1еде(.) АБДУЛОВА СРЕЋА Морална припов4дка азч. дћла Соаве. Прве две битке испадну сретно за нћга. Узбш непр1а ;ге.ш то.шко, да се 6 морао сђ великимн бегствомЂ чакЂ до Туркесгана потегнути. Иие АбдулЂ б\ де разглашено по цћломЂ царегву. Лл ове на полго Марсоволгв добшне битке бвтше онђ у звјезде кованн, у пћсмама подизанЂ и фз.г Ј шђ . Ве .шкш Сулган -к дао 6 већк нринрнвлнти, што се наиболћ могло, како ће га славомг. и честто исподђ поб'Ј >доноснБ1 в'1наца у престолнвпг градЂ примити. МеђутвшЂ упути се онђ дрзновено у унутрашн , ћ предћле Перс!«, и падне у мрежу свога непр1ателн, одкуда немогаше друголч1б избави ти се, ванЂ са ннагнБшт, губигкомЂ свов воиске. Н-ћгова судбпна пром^ни ее у гренућу. Славе н естане поФалне пксме зашвме , и претворе се у стидђ и срамо ту^ а у м"ћсто по 6± доносногђ в &нца очекиваше нћга златнми ланацЂ, о кои 6 б 1 об^шенЂ бБгги морао. НрстенЂ, кои е у за се нос1о, избави га одђ видиме погибели ,.Онђ побегне, и пошто сву скоро Нидпо страомЂ праћент. превзди, стани се напослЉдакЂ у граду Голконд1п. Овде владаше една млада кнагинв, коб 6 л ЈЈпота по цнјлои Азш, као неко чудовшите разглашена бмла. АбдулЂ како нго види прввЈИ путЂ остане нкномђ л^погомђ очаранЂ, осћћашћи таки у свомђ срдцу прама нбои жину искру л ^обави. Одђ тога часа стараше се онђ своисаи, да1ои,ма како предсгавлбнЂ буде; и |заи стаимао 6 ту срвћу. Величесгао, коимђ онђ нбои предстане, благопристоиностб, кошмђ се отликовашр, модернми