Пештанско-Будимска скоротеча

иачинт> комплименти , кое чиннше му- причгвсе н 4 мј као неко светчано весе.гћ. дри разгопори, и впечагл -ћна припов4данн, Изђ ишбоиитства .упути ее онб кђ сслј кјд1 .еходш и бродјо, обрате кт. н-Јзму и о- и кадт, дође кт» нстои кући, предЂ К ојомђ чи н срдце .Нбче Селиме (ово бмише име <:е то иеселћ свршаваше, има] шта и н±но.) Млада КНЛ1ИНН држала се е за срет- видети. Чопорх селана , међу коима пон у, кадЂ бм Сћ Лбдуломт. кон часакг у наинмше млади момцм и д4воике, коло друштву нровела. АбдулЂ буде ион> ђенЂ увагивше, у гн дипле играго, и ићва да сеу граду ГолконодГи неко време зи- 10. Чудећи се онђ овако невиноиЈшадржи; а то «» обђ едва дочекао. Ради ли, ириступи кђ 6дномђ сћдоглавомЂ нћга обдржаване су бвме свак^и д«нђ старцу — кои ијђ ирикраика на столсветковине : лови, утрке, игре и остала чићу с ЈЈдеКн, иозорлкиво в^жбаше, канароднн увеселенш. Свакоме живу падне ко му се несташнвш помладакЂ мило онђ у очи свонма са срномЂ и златомЂ забавлп и весели, рекао би да су сви извеженвшЂ халвинама , драгоц -ћнвшЂ д г ћца сдногђ отца — и упвЈта га ; Уапрстен кмЂибогатоод-ћвенммЂ своим -кира- што « ова младежв данасЂ овакоЈ претшцима кое даваше све то веН1и знакЂ н'&. весела? гова неизцрпимогЂ олага. „То ни е пишта превећЂ" одговори Селииа мало по мало преда нћму иаи- стзрацЂ „Мм овако увшкЂ чинимо у давеће свов пов^реше. 1 инући за нбил1ђ изђ не миру и починку посвећене. Пошто лшбави, конечно одважисе, да се шнкимђ одамо Богу бож!б, проводимо мбј у ппи на в'&ки свеже. ( јдномђ р1«чи обадвов добномЂ весе.но све часе, ков нал !ђ избвшху задоволБНи иут "ћшенн, а навласти- ванЂ наше дужности заостаго." то, АбдулЂ, што 6 нашо срећу , за ко- „Вм Богме добро уживате 4 ' рекне ! омђ већ ч. одавна ход^о. ( зстђ , а .1ђ злоћа Абдул '1." плодове тешки т [>удова иашп, завидлБИВМ дворнна, кои едногЂ туђина и несретногЂ вамЋ живога? слижнти и днориги мораго, тиннла е „СтарацЂ се на ове р1бчи осм^не и као оганБ живми. Они су тако знали н'ћ- рекне: Боже намЂ не даи несрећн!вга, а га облатати и оцрнити кодђ кралкице, мн смо сђ оввбугб задоволБни. Н пр< ведо да она лрошћу распалћна сђ лгћста изда фала Богу 70 година у истомђ животу, заповћдв: да се АбдулЂ има погубитн. и не Н ађо га несрећна; незнаи в даклеу ЧуДотворнБти — н'1згозђ прстекЂ , кои чему га вм такова налазите? — Да, да, га и досадт. одђ оћде ослооођнвао, осло- сад -к се сјјћамђ: вама богатмма невиди ооди га и оваи путЂ одђ смрги. се онде срећа , ни праими животђ , гди ПЈНЂвдакао змјд , побћгне кукавацЂ е е злато и драго каменћ у очимане блиодавде, тм ушћи и кукагоћи , што га ста! Оћруиге ми непознатмн прјнтелго! нФ .гове надежде изневврише, да и сама гако исто ие донада се нами селнномЂ давнашннжелн напразно му ивпаде, кадЂ кадЂ дођемо у ваше градове , и иалате; МБЈслнше, да еправу срећу већЂ ооћручке ерЂ у нвима друго нити чувмо нити виува-по. Зловолвнђ овано обиђе цћлу Лз1го, ди»го, ванЂ немирк, кавге, ненависти и и не нађе за сеое нигдн пристаништа. некакве [»аздоре, за ков васЂ имамо вв1МалодЈШ1б, неспокоиетво , бмли су 110 ше сожаловати, него што 6 бх васЂ, за свуда н1з1ови ира Г10ЦБ1. Иа конацЂ р1еши неизцрпимо ваше благо иенавидили. Ресе поћи у Хину. Овде колеоагоћи се сво- као б н човекЂ, да мир к и ни 6 за ваСЂ имђ неповолБнБШЂ ммслима заиђе тамо сгвореиЂ. зашто васЂ свакји ;' дзнђ вду овамо по башт инама. *) Са едне сгране и Г р И зу многе мб!сли , бриге, лакомства *)то, што зеил^: и гиздости; а гди НИ 6 МИра ни ПОКОИ ј