Пештанско-Будимска скоротеча

гу ти нема задоволства ни среће .Видите мм ни смотако богати као вб 1. К одђ насЂ ЧЈб се м^нћ засребро и злато, аии наст. оиетт. д< волвно ране и садржаваш наша стада и земл Ј; сђ онаковнм-в производимз, ко« вв1 одт. наст. за злато и сребро КЈПЈбТв. (продуженЈв сл!дуе) ПРВГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ а., Свеславенске. Ово наив дана дође изђ Ланпцига же.твно очеш-.вана кнвнга подђ именомЂ: 1а11г1>ис11ег Гиг 81а\л18сће 1у1(ега1иг, Кипа1 инс1 \\'('ваепвсћаП. Ке( Јас1епг: I. Р. 1ог(1аи, »ИГеиШсћег Еећгег Јег б1а\У18сНеп 8ргасНе ши1 1Ј|1ега1и1' аи (1ег (ЈшЧег8|{ае! 1 јч ' ц >7А§. Егв1ег 1а11гдаи§- 1843 Егн1ев НеП. (са образом-Б Дра Лн>девита Ган.) ЈЦена кнБнге '• 1 Фр. сребра. — Ово списаше, кое свакогг другогЂ иеседа ( дакие на годину шест-в) изиази, не само да е очекнванш нашемг одговорнло, него е своимђ важнииЂ , г.воим-ђ ученммг и Славеиства тичућимг се предметима тако нас-в изиеиадио обрадовало, да мн не можемо проиуститн, да га као едио од-б навважиш списанјл нашемт. почитаемомг публикуму сб радоећу не обнвимо и не препоручимо, у надежди, да ће евак111 онаи нашт. кнвижевникЋ, кои стан1; сидашн]; сиавенске литературе жеин познати , нохитити, да исто дћио себи прибави, у толико више , што намЂ оно, осимт, кнБижевнм предмета , и отношенЈн Сиавена кг Немцнма воооште, н Србалл кв Мађарима предт, очи ставиа.А да се нзши кн&ижевиаци о ис.тини наши речн }вере, овде ћемо нмђ некоиико чианака сиопенути, ћои 11в се , (као што Г. аукторЂ обећава) у будућили, чаехицама штампати, ВЈе Егоћегип^еп <1ев ( ј е г т а п е п Иш | П з а и Г 8 1 а 1 8 с ћ е ш I? о с 1 е п. е и 18 с ђ 1 а 1) (18 ВеШгсћишдеп уог Јеш Р а и 81 \\ }!, !п »; — ЈЈј ц 11аес ] 18 1 е ХцкцпП <1ег 8 1 а у е п ш (1ег ТпгкеЈ. — Вје ип§аг18сћеп 8 ! ,х \\ е II ш к 1 ег 81е11ци^ ги (1еа Ма^уаген.Ба.-, 111 ј г е п {. ћ и ш. КгоаИеп'8, 81 а V о гп е»8 Тгешшп^ \оп Гц^ги. — Рјпп1апа ги9а 1 8с ћ о«1ег всћхте Јјв.сћ? и. 8. \г. и. 8. \г. — Ово као и само мото: „\'ег81аеп(%Ш1^! Уегзоћшшд:! \ егеЈиЈдип^!" мшсиимђ , да доста за важсостБ кнБиге емствуе. ц б., ру с к е. У Лаипцкгу излази д4ло подђ насиовомЂ: ХЧе 8с!1бп\т!Х8е118сћаП1Јсће Шега(иг Јег Низзеп"'

Изборг изђ д^ћла наизнатнјц руски стихотвораца и прозаика , стар1егЂ и новЈегЂ времена , на немачкми езикЂ преведеиЂ, н сђ историчко - критнч кшмђ прегиедомЂ, бшграФнчнимЂ прим^ћчашаиа уиноженЂ одђ Ц. Виих. В оифсон а. Ово ће д- З јло мн4н1е Немаца о| рускон белетриетикн знатио проиенути, н засиужуе . да се не само свде , него и по свммЂ славенскимЂ землана разпросгре. Одб прве свезке, коа ће у себи етнхове садржавати, имамо прво разд^ћлешв одђ 13 табака ; ако е нуждно да по овомђ наше мнкте, пре нег' што кнБига изиђе, кажемо, то тштђ садЂ напредЂ можемо свакогЂ Јверити, да е д1;ио са великнмЂ трудомЂ израђено, кои збогЂ теготе, што се руска списаиш у Немачкои не могу до 6 бп'и , заиста сваку признател ностб заслужуе. (1аћгћ и сћег.) в., п о л б с к е. Киг8 (1ги^о1е1ш (1841-1842) ЕНега1игу в1амчапвкЈеј \л'ик1а(1аиеј \т Ко11е»1ит Ггапсигкјет рггег А<1 а т а Л11 «гк )' е\у1сг а (Друго.гћтВБ1И течан елавенске литературе, предаване у конепуму ФраицускомЂ одђ А д . Мицк1евнћа.) ПаризЂ 1842 XII у 276 стр. 8. Садашил полБСка литература има два еиемента, кои еданЂ одђ другогЂ даиеко стое, еданЂ у отечеству а друпи нзванЂ н1;га. О оиомђ само површно Мицк1евнћт, говири; оваи му се пакЂ као наиважнји чини, кои ће за будућноетЂ р^шителанЂ 6б 1 тн. И о самон ствари сасвнмЂе политичанЂ обадва стихотворна учииишта : литванско и украннско руктто се, ндеа пансиавизма мало по *) бдно што е ова кнБига у нашимЂ Листовима већЂ облкићна и важностБ н4на казана, а друго што иачЂ наши Лнстови не допушташ обширно о поедннммЂ предкетима у смотрен1н! вредиостн говоритн: задовопнвамо се ов де Г. I. П- Гордана навести, кои нзводђ изђ горепомевуте кнБнге сђ овб 1. мђ реч.иа за кимчуе: Ово е у краткимЂ чертама описанЂ еадржаи кнБиге , кон> свак^и морачитати, кои оће коичђ нибудЂ начнномЂ да има право иа знан]-» славенскогЂ народногт, духа, и н В говогђ разв1нтка.— — МицкЈевнћЂ мора с ва обузети и нанманд наше народносгн о т ношен1,т пре ма духу човечества, духу вреиенI и вечности у сво1он душн изображена ниамћи, путове намЂ казати, сђ кои смо дошии,и путове назиачити,по конма треоа да нде .мо. II збогЂ тога е.нћгова кнБНгаодЂ неизк занев редности засадашнБостБ н пресуднте.шч тежииа за будућиостБ на мера (в^еима) Славенства.

II.