Пештанско-Будимска скоротеча

е.гћднћгЂ десетол ћћаГшестогЋ до средине ссдмогђ нћка продужава.ш. Сђ основомђ се може Јзети, да су јоштђ около 590 године поедине Славеснке чете до Грчке продрие и 1с0мт. прешие^ пакЂнаипоси "ћ по безишднвша Пеиопонескима пред^ћиима насеииие се. И ово нв1ово насеић какогодЂ што в неприм^ћтно догодиио се, тако исто, нити в одђ Царева, нити одђ старм житеиа узнемиравано бмпо. Срт. по свои при.шци ововремена сва иасеин ни су на сииу, но мироигобНБ1МТ. путемБ преко вдинственв! поманви чопорића установививаиа се, коима су сђ * временомЂ и друга сродна ата тако до иазииа бв)иа , докт. наипоси^ћ одт. године до године растећа сииа Сиавенска до препирана и рата са старосћдеоцима ни су дошиа. Д право севиди, да су Сиавен* ске |наеелбине по шжншмђ Цариградскимђ земинма, по Пеиопонесу инћкимт. сћвернммЂ Грчкимт. пред-ћиима овако разв1кие се. — врт. догодт. в по сћверншмт. странама продуженми са Сиакенима ратг насеито нбиномђ вднако на нуту сгано, донде впреображаинарода на К)гу, куд - б сћвернвш ратЂ иии маио иии ннмапо допирао ни «, таков-в изгиедт, добвн», закоимЂ мм гиедагоћи на н-ћгово иосгаан-ћ узастопце, као што бм жеии.ш, иКи не љожемо. Сђ прииичномт. из»>ће 1 ношћу можемо рећи, да су се Сиавени > ПеиононесЈ ст. концемх шестогх вћка ;» тнерди.ги, акои пада право нбгово разв1у осмми и десегми в-ћкг, кадт. мб1 на оне Славенске воине наииазимо, коб су се наииоспћ, посић дв ^ћста годинасве отр 1 нј 1 е бмвше на попуострову земи"ћ ст» ЦарствомЂ византшскимт, савдиниие. ](о докие се до тога 1оштт. ни в до* шио, много су п>та ито сб веиикомЂ сииомБСиавенина визант!искоЦарство нападаии.До конца шестогЂ вћкаВаннг-ХанЂ Аварскји непрестанов уЦарствоистоу падао, и сг вдне стране уДаимацјм 9 а сђ дру ге опетЂ у Орашго продирући, самЂ градЂ

Томи на церномЂ мору освого и већЂ самомђ Цариграду грозити почео, кадЂ се међ' воискомђ нћговомЂ страховита куга поави, кол му храбростБ одузме и наибои4 ратоборце нћгове покоси му. Царт. Маврикш ово на свое добро употреби, те тако сђ повишенБ1МЂ данкомЂ одђ Авар. скогђ Хана мирЂ испроси и тако утверди, да се Авари преко Дунава поврате и ДунавЂ као сћверну границу Царства припознаду. О СиавенскимЂи АварсвимЂ насеибннама сђ десне стране Дунава у овомђ миру, кои в 600 год. уговоренЂ бвго, ни рћчице споменуто ни в бмио; но шта више Цару 10 штђ дозво.гћно буде , да противЂ Сиавена на и-ћвои страни кадгодЂ усхгћ воввати, и са воиничкомђ сииомђ у НБШве пред ^пе упадати може; врт. ови Сиавени, кои су краи горн 'ћгЂ Дунава живиии, ни су реченогЂмира участници бмии. ЦарЂ свободу ову употреби и 1 оштб перве године седмог-Б етои^ћћа зоповћди нћкоиико пута, да му подунавска воиска преко рћке пређе, сђ когомђ в и противЂ Сиавена и противЂ нбговм сусћда Гепида срећно воввао , но збогЂ тога управо опетЂ се сђ Аварима завадјо, кои га натрагЂ преко Дунава д« пређе на сииу претераго. (продужевЈе ел4дув.) ДОДАТАКЂ К'Б ПОВБСТИ ВБРОИСПОВВДАН/1. отацђ кђ См ну. (конацЋ) СадЂтеморамЂ смне! упозпати јоштђ сђ 6ДНБ1МЂ, краин-ћгЂ презренн достоиНБ1МЂ вћроустановитеин и в'ћроучитеил иии паче в^ћрокварите.ш родомЂ, кои се наиправедн1е обманитепви и вараиице назвати могу. Ови уздржавагоћи игоде отђ правог' познанства природногЂ в'ћроиспов^ћданн, и и остав.шгоћи ш своевоибно у иудости и суев^ћрно, наиазиии су свого поизу и корвготБ. Изопача-