Пештанско-Будимска скоротеча

вагоћи чисту природе науку измбпи.шли С у сами наукЈ нову, кол имт. 6 важноств, силу и богатство прибавлала':^ изнашавше множество коекакви ополбнбј обреда , обћ1чаа и обсћнвнванн чре.гк ное се здравни човечШ разумг сасвим-Б изгуби и утажани. — И тако учинивше лвдде суев^рнБЈма и плашпБИвима и лишивше ш ума и разу\та злоупотребллвали су не само нбшво ил1ан±, него и задоволвство, да и санЂ жнвотђ , смеЈоћисе што толико луда има, кои имљ све на длаку одћ слова до сиова в^ћруто. НеКИ су одт. овб1 10штх и то износили, да су одт> Бога иослани , пакт. познавагоћи изближе д-ћиство природнв! сила варали су лкјдство сх коекаквБ1 измишл±нб1 чудесм. У оваковомт. ужасномт. положенш иаходесе и данаст. многивосточни народи нити 6 б 1 итко друпи у станш обш онаковб1мт . врагол!кма краиучинити, осимт. ВладЉтелн: но и ови или су тако одрак"ћни и воспитани као и народи имт., или 6 б 1 у г опасностћ дошли, кадЂ бм лудоств и суев"ћр1е народа имв искореиити трудилисе; или видећи каквг корБ1Ств лажни ови в^роучителБИ одт» ове ■анитости народа иуку и богат^се, и самн су^се ст. овБша слагали, обогаћавалисе, и ст. народнх у толико лакше неограничено и самоволвно владали и управлнли; и у овомт. слу чак> радо имагоћи ове вћроучителћ или начеваралице народнћ, давали су имт. писменна и подпомагали су 1и у томт. враниемЋ народт. залуђугоћемт. иослу; нити се ту гледала корБ1сгБ и папредакт. народа, него се полза и прибвЈтакт. в!.ро\ читела и влад!;телн ловила и тражила. И маио е наћи и дант. данашнБ1И в 'ћроу ст ;;ва , да и наиизображенн1е1"Б, кои ов1 0Б10 сасвимЂ чистт. одђ свакогг злоупотреблешн и у овБХиа последшлма могло 6 б 1 се лаво изменути, иоправнти и изчнстити, кадт. се не 6 б 1 знало, да се чрезт. то незрели духови на друго зло иавести могу.

СадБ узми свето уедно што самв ти досадт. о Мудрацн, Фанапци и Варалицама, као вћроус гановигелБИ и в ^роучителћи говорш, пакЂ ћешт. прло нсно постићи, како е у основу едно едино вћроиспов^данћ природно, и како се нетт. тако неброеноранни вћроустави на свету находе! У свима за основ - б служи в'ћроиспов'ћдан'1. природно; па у колико се крозћ кои в г ћроуставт. више природно вћроиспов-кданћ провиди и св-ћтли, у толико е ИСГБ1И вћроуставт. лшбави и почитана достлинш. НЈјроу сгавЂ/ кои е кодђ наст. г употребленш , зовесе Хр 1С т 1 а н ск1и или Хр1Ст1анство.; Основагелв и Учителв истогђ 6 б 10 е 1иусЂ ХрштосЂ знаменитб1и МуЖЂ и сб1нђ БоЖ1И, кои 6 пре 18 етотина година жив !о и уч10 1 оштђ сенаходе разни животоописиј н^ћгови, гот насЂ особито внимателнБтма прамЂ нћга чине, и у коима 6 много скупл!шо и сабрано о ономђ , што 6 истбш Г0В0р10 и дћлао. НимамЂ те ашвотоописе, коекадЂ узчиташЂ душа ће ти одђ ут ^ћшеша п!»вати и срце ти одђ родости у прсима заиграти. С бгнђ . 0 лшбезнБШ отацЂ , даи ми што пре те свете кнвиге , да читамЂ, да ми се душа што пре ублажи, ,а срце развесели.АБДУЛОВА СРЕЋА. Мо ралнаприпов4дка изћ д±ла Соаве. (конацг) АбдулЂ дивише се оволикомђ разуму вдногЂ селанина. Свака старчева р1ечБ дубоко на н Ј јговомђ срдцу остане. О нђ се шнбимђ опрости, и отиде. Ходећи повтораваше свевднако оно, што е чуо. II што више о томе МБ1слаше , то му све истинипб предетавлаше се. СадЂ признавМЂ „говораше онт.усеби"дасамБ праву срећу, кош већЂ толико времена ио св'ету тумарагоћи тражимЂ, оставш