Пештанско-Будимска скоротеча

V средт. бгштина мога отечества. И иризнаелп., Л», одг пако самв отуда отишао, Гсве самв пише и више од-к нћ удаинвао се. О та оно 6 међерт. злосрегна таина, кош самв нашао у пеКини ; ан самв се тобожв нвомђ за сретна држао. Шта друго знам в казати, ван-в да нисамв сђ нвомђ ништа прокоисао? »Утр >ђен 'в и улшренЂ од-1. толикогт. путована, у коме ништа не види до звћрске ћуди гдикои лЈОдји. ОчаранЂ гостолшбЈем-в, поднесо тоииши немирЂ, сгра, ужасЂ ималода нисамв главу изгубш .Изнев -ћренЂ одђ едне зле жене, коа се лажлвиво представлнше , да ме радо има, а онамо мал' самномЂ несуноврати. Некако се тога опростимЂ, и ноб &гнемЂ да незнамк ни самЂ куда. Колико бв1 за мене пробв1тачнхе бв1ло, да се нисамв никуда ни макао изђ могђ отечества, но сгоно Л1впо сђ миромЂ у мо!ои пређашнвои простоти. бла , ков самв тамо 60, бв1ла сV проста, али постоанвш онаи апетитЂ, чинаше и жмана и пресладка! Халвине бв^ле с у истина грубе, ма то колико бол"ћ за зиму и рђаво времб, одђ овв1 танки - модернш на мени. Сиромашна 6 бв1ла моа колебица, ализатосамва у нвои много ноћи слатко проспавао, и доста лшпи санова уснш, слободанЂ буд\Ки одђ сваке страве, и мутши ммелш! ИастБтрско н^гован-ћ стада, и обдћлаван4 мов землвице, колико е оно прече и бол ћ одђ ове мени досадне дангубе и безоослице! О! право, има онаи честнвих старина, на кога ме е зарЂ самЂ Богђ намврго, да ме избави одђ преваре и заол 11;енн. { Божш х -ласђ изђ шкговм уста говораше 5 да >хе доведе у право чјвство, у коме <са*н, се бвш конечно пореметш, тамо и овамо по б1вломе св1«$ту скиташћи се, Д ћу воистину одселе нФл овомђ сов^ту слћдовати. У овв 1 мђ МБ1Слима ироведе читаву ноћв. ТекЂ што зора заплави поиги оиђ кђ доброме старцу молити га, д а му до-

пусти собомт, жив&ти, нобв1 ли баремЂ овде у напредакЂ среће дочепао се, којо е толико времена по свшту залуду траж10 „СтарацЂ се осм ^ћне и рекне нћиу умилато: Драго ми е, да Валгв с^ чини наш в простачкш селекш животђ срећн и од^ цивилиогЂ живота грађанскогв, кое шче нехотћсте нипошто н'&ровати. Ма како ми се види , нити ћете вв1 у окомђ живг»ту , нитђ у овдашнћлхЂ станш за васв среКе наКи, ко1о 6бх сте хоштђ може бв1ти у велики 1'радови, и у изобилности наћи могли. Добро, а ваЛ1Ђ небранимЂ, останите вазда стални у тои мнсли и нал1'ћри. Обуздаваите ваше н>-снте желЈћ, држитесе чести и поштена, ништа манЈ} привикаваите се раднви и послованш, — ово се одђ ваСЂ иште , и ништа друго. То 6 све добро и пал1етно „настави АбдулЂ 1 ' што говори шђ .иобезнвш сгарче, лт мене Ке таи среКнвн! жинотђ скуио стати, ако га будемЂ свакдашнкимв теретомђ и знобЛЈЂ провод !о. Другоач1в ; што се тиче селскогЂобћ1чан, томине бв1 нинаиман^ново бвкхо и добарЂСТоимЂ,да бвшамк у свему иоволби ги могао. СадЂ се тек -к показув, шта се 6 АбдулЂ полшгао са злосретномЂкесочЂи прстеномЂ, кое 6 у пећини нашао. Онђ пружи и вдно идруго старцу говорећи; Ево н вамЂ 111 покланнмЂ, самонелшите сумнати, да ћу васЂ в-ћро.шлхно оставити. Мудрвш сгарацЂ одговори ; Д пр1имамЂ ове дарове одђ в јсђ, али збогЂ никаква мога употреблен!« — Боже ме сачуваи тога лакомнсленогЂ нал1^ реша! — него само да вамЂ 1и сахранилгв т. 6, ако дође време, да се ввхузкаете, шго сте учинили, или досади вам б се нашЂ просгачкш животђ , то моа^ете ваше ствари натрагЂ узети , кадЂ годђ хоћете. АбдулЂ едва дочекавши да лху старацЂ допусти соболхЂ лшв^ти , трудхо се о ^ ђ садЂ извадити себи изђ глааве све сувтне мшс.1и и празна \Фан !. Окђ се