Пештанско-Будимска скоротеча

1/1лир1« и горн-ћ Мизје до граница Албански од'ћ т «»|"б времена и м е Се р б 1 н доД1з1вши. Мм 1и налазимо овд*> подђ различнбјмт . именима пред 'ћлнБ1ма, као: Захлумлане, Тербунане, Каналите, Дшклеице и Поганце. Они законтћ Христ1ННСК1И приме и по имену само владу ГрчкогЂ Цара припознаду, ал' наскоро свободу сво10 добнш и самосталнос ^б свок) обдерже, до времена онбј , у коима су се нападанн Б^тарска сђ нбговомђ међусобномћ неслогомБ састати и нб10вомђ напредку на путт. стати могла. Тако е дакле подт> Царемт. Иракл1емт. мало по мало свазеила уздугкт> Саве, Дунава и примора Адр^нтскогн од-б с 1>вернБ1 и западнБ1 граница Даше, Македон1в и нове Албан1а до саме Мстрш пославенила се. (прод>жен1б гл^дув.) ДОБРА СВЕТОВАШ1. 1 /1 стинитб1и догађаи нашегт> временг* У вдномт> Мрланд1б месту , живш е пре краткогт> времена , а може 6 бгги да жнви и данЂ данашнБ1И еданг врлБШ землћдћлацЂ ио имену К о н о р ђ. Онђ е на великЈ срећу нћгову задобБ^о добру, поштену и радину супругу, кон му 6 две давоичице родила. — Посла се одке1п> слабо у н^говомђ месту налазило^ тако, да онђ покраи свогђ великогЂ труда и даноноћне бриге збогЂ велике сиротинћ, свого жену и дечицу обдржавати ни е могао: зато намери свое рођена место и свого милу иородипу за неко вреие оставити, и себи дал ћ гди посла тражити- Онђ дакле опрости се са својомђ верномЂ супругомЂ, изгрли и излгоби дечицу свого и пође управо у место .^Карловђ " чугоћи, да ћетамо кодг некогЂ бо гатогЂ човека , по имену Милорда посла лако наћи. МилордЂ е поштенЂ и'| че' танЂ а притомЂ и богатЂ човект, бшо,

кои е покраи великогЂ свогђ иманн, грдно стадо оваца и миого врава имао. Конора су зоогђ поштена и честитости нћгове сви у к }ћи лгобили и радо имали. Мало и велико н^га в добрБ1мгКоноромЂ називало.После краткогЂ времена зовне в'ћга МилордЂ на само и своиски га овако почне световати: „Мени еу досадЂ сви твои послови добрБШ мои Коноре ! по волви ишли ; тб! си све по желБи могои чишо. Досадашн^ћ твое добро владан-ћ и твое волико трудолгоб1е увераваго ме, да ћу л и дал4 у теби велику подпору имати. Зато 6 б 1 жел1о, да тб 1 кодђ мене за вдну годину останешЂ и поштено радишЂ, а л ћу ти за твои трудЂ 12 гвинеа дати и едну нову доламу одђ главе до пете. 6л' ти по волби ? Мзђ мое кј ће можешЂ срећанЂ човекЂ временомЂ изићи,, Сирома КонорЂ да 6 б 1 у овомђ оскудномђ времену кого краицару заслужити могао, обећа се да ће остати и верно служити. И заиста у целои овои години ни е ни еданЋ данЂ 6 б 1 о , кадЂ онђ за срећу и благостан-ћ дома и имана МилофдовогЂ рад10 не 6 б 1 7 и као о свомђ р<»ђеномЂ добру бринЈО се. ЧасЂ е оиђ надЂ посленицима надстонвао, часЂ за плугомЂ ишао или пакЂ о овцама и другои стоки старао се и бригу водго. Нико заиста одђ свш посленика нк е сесЂ нБИме ни изђ далека сравнити могао. ДоброМЂ Конору сва су д4ла и предпрјнт1н срећно за рукомЂ ишла, Дзнђпо данЂ прође и година дана и МилордЂ као еданЂ разуманЂ човекЂ искусЈо е, да зеу е КонорЂ десна рука досадЂ бмо, и да безЂ н,ћга ни кудЂ ни камо: нааери дакле плату нћгову повбхсити , и на свакји начинк 10 шђ за едну годину дана нри себи задржати га. КадЂ е дакле већг и последНБ1И данЂ године прошао, зовне МилордЂ сиогт, К.онора кђ себи и рече му: ,,ДобрБШ моиКоноре! л самв сђ тобомЂ са сви .МЂ досадЂ задоволлнЂ бно. Ако гоштђ